KAD JAGANJCI UTIHNU

Sa zadnjeg sedišta automobila viri jedno jare. Iza jedne kapije čuje se blejanje i meket. Počele su đurđevdanske čarolije a to podrazumeva, pored raznih magijskih obreda, i žrtvovanje jaganjaca i jarića. Morala sam da odem i počnem kao ludača da se svađam sa prodavcima i kupcima. "Pošto je jagnje?" Odgovor da je šesto dinara kilo dok me iz kombija gledaju okice živih jagnjića došao mi je kao malj u čelo. Počela sam da plašim onog dedu što ih prodaje da će sad da im dođe veterinarska inspekcija i da govorim kupcima da su životinje zaražene. Svakako, rekli su mi iz inspekcije, to se sve može prijaviti na šalteru okružne pisarnice. A možda mogu i bogu da se požalim, pošto je Biblija puna tih žrtvovanja, što je kasnije hrišćanstvo nekako uspevalo da učini kao da se to tamo ne misli doslovno, nego simbolično, odn. da jeste da su životinje tu kao hrana, ali yes but no. Kakve veze to ima sa hrišćanskom tradicijom, osim što je Isus rekao da je on jagnje božje, sumnjam da bilo ko iz pravoslavne crkve može da objasni a da ne prizna da paganski običaji ne samo da nisu iskorenjeni dolaskom hrišćanstva, nego u hrišćanstvu dobijaju novi zalet. To je kod nas tako bilo do dolaska protestantskih crkava koje su među Romima skoro iskorenile ovaj običaj i većina Roma to više ne radi, ima svest o tome da je to surovo i necivilizovano, ali oni koji nastavljaju sa tradicijom, to čine bez obzira na to da li je slava mrsna ili posna, da li to ima bilo kakve veze s njihovom verom, i jednostavno, zato što su tako radili njihovi očevi i dedovi i pradedovi, kolju ovcu "da se pojede." Sad, vrlo je teško određivati nekome šta će on da pojede a šta ne, i moje mačke svakako nisu vegani. Ali, ovi prizori mrcvarenja životinja na ulici gde se potoci krvi slivaju na dan praznika a raščerečene životinje u delovima krase pragove kuća, možda treba zakonom zabraniti umesto čekati da običaji sami od sebe odumru, pozivati se na zdrav razum ili očekivati da neka crkva reši taj problem jer bi bilo delikatno da vlasti intervenišu kada su većina Roma njihovi glasači. Ja mislim da je najbolje u saradnji sa Romima ubrzati proces iskorenjivanja običaja kojima nema mesta u civilizovanom društvu, što će se svakako loše odraziti i na naš najveći kulturni događaj - Roštiljijadu. Ali, ko nam je kriv kad turistima nemamo ništa drugo da ponudimo osim pljeskavica?