KONTRADIKTORNA SISTEMSKA ANOMALIJA U UK PAROBROD

Mladi autori i veterani fotografije: Nikola Jovanović i Brian Rašić

"Jao što je lepo što ste došli u ovolikom broju! Znači, ovo je jedno nekonvencionalno otvaranje jedne vrlo ozbiljne izložbe koja se zove "Kontradiktorna sistemska anomalija". Mnogi su bili poprilično onako zapitani, šta je to kontradiktorna sistemska anomalija? Do ovog naziva je došlo tako što sam ja, igrom slučaja, zapazila tu rečenicu u jednom filmu, u pitanju je film Matrix. Pa je l' svi živimo u nekom Matrixu? I u tom momentu u toj sceni događa se sledeća situacija, dakle, lik arhitekte, ili što bi rekli novinari RTS-a, pravilno akcentovano arhitek-te, on se obraća Neu, glavnom liku, pokušavajući da mu objasni šta je zapravo Matrix. I kako funkcioniše kontradiktorna sistemska anomalija? To je anomalija koja je sastavni deo sistema koja se ne može izbeći i zbog koje se sistem urušava i zbog koje arhitekta iznova i znova mora da uništava matriks i da ga ponovo podiže. Arhitekta je naravno metafora Boga, odnosno kreatora, odnosno vladara, odnosno ovog stručnjaka koji se u sve razume."

Dobacivanje iz publike: "A to si ti!"

"A mora malo, mora malo."

Publika: "Samo malo."

"A fotografija je bila zaista idealan medija za ovu temu."

Vanja Cvetković, Bubblegrad, 2023.

LEPOTICA

Ovako je otvorena izložba "Kontradiktorna sistemska anomalija" obraćanjem kustosa izložbe Jelene Balović koja je u daljem izlaganju zapravo objasnila zašto danas radnici u kulturi moraju biti arhitekte svog sistema odn. greške u njemu i na koji način ova izložba izgrađuje taj sistem na urušavanju starog. Jer svedoci smo toga da se kultura ne može više potpuno a možda i nikako oslanjati na svoje ministarstvo ili donatore. To je takođe i oslobađajuće - niko više nije u obavezi da za saradnju bira umetnike ili kustose sistema koji sve drži porobljenima. Sada postoji slobodan izbor.

Foto: Nikola Jovanović

LEPOTICA

"Parobrod je mesto gde, uprkos svemu, mi zaista imamo priliku da se izrazimo i da negde pokažemo kako umetnost ume da bude izuzetno provokativna, istovremeno važna, da postavi pitanja, da ukaže na problem. Mislim da kontradiktorna sistemska anomalija kao tema u ovom kontekstu zaista može da ukaže na probleme koji postooje. Ne mora to nužno da bude društvena kritika. To mogu da budu i neke subjektivne, neke intimne ekspresije, itd. Mada meni uvek nekako ta društvena angažovanost lepša, da ne kažem, više volim to, mislim da je neophodnije. Ali dobro, sve je, sve je u redu i vidite ovde imamo skoro šezdeset autora, ova izložba ima dva neka segmenta koji se negde međusobno prepliću, mada se može reći da su ovom holu predstavljeni oni autori, naročito na ovom i na onom tamo zidu, oni autori koji predstavljaju crème de la crème ne samo srpske, nego i svetske fotografije. I ja sam zahvalna do besvesti što su se uopšte odazvali. To su ljudi kojima nije potrebno, nužno, da učestvuju na nekim kolektivnim fotografskim izložbama, ali je važna njihova dobra volja i njihova želja da sretnu i da budu motivacija mladim fotografima, umetničkim fotografima i ljudima koji se bave fotografijom iz ljubavi prema mediju, da im budu neki veter u leđa, jer na ovim otvarenjima vi imate priliku da se sretnete licem u lice sa, recimo, Brajnom Rašićem, Sabo nije tu, opravdano je odsutan, sa El Gvojosom, sa Branimirom Karanovićem, sa Strugarom, sa Igorom Čokom, sa Igorom Mandićem, sa Aleksandrom Kujučevim (od kojih su neki bili u žiriju izložbe)."

LEPOTICA

Veteran Igor Čoko i mladi autor Nikola Jovanović

Konkurs koji je trajao tokom decembra meseca bio je otvoren za ljude iz cele Srbije, bez obzira na poreklo, stepen obrazovanja ili poznavanja fotografije ili "težinu" njihovog CV-a, čime je elitizam koji inače dominira tzv. slobodnim prostorima kulture, izbačen kroz prozor. Vratili smo se na fabrička podešavanja, ili naše prirodne datosti, a to je sirovi talent. Od šezdesetak prijava, žiri je odabrao oko četrdeset. "I to je dokaz da je fotografija živa. To je jako važno. Bez obzira u kakvom smo svi problemu, kao umetnici, da li smo kustosti, da li fotografi, zaista smo u velikom problemu. Nema - izostaje institucionalna podrška, to nam je svima jasno i sad se svi borimo. Ono borba neprestana, što bi rekao Njegoš.

neka bude borba neprestana,

neka bude što biti ne može -

nek ad proždre, pokosi satana!

Evo u takvoj smo mi u situaciji, i kustusi, i umetnici, i fotografi, i mnogi drugi. I zamislite kakva je onda čast da vam se na izložbi pojave ovakva imena. I kakva je čast da mladi umetnici, ljubitelji fotografije, hobisti imaju prilike da se upoznaju praktično sa svojim uzorima koje možda niće imati prilike u životu da sretnu. "

Zapratite @harlequeenstudio na Instagramu ako vas interesuje sadržaj sa izložbe.

Ovde je Jelenino obraćanje sa otvaranja u celini i celosti:

Ona se zahvalila Ustanovi kulture "Parobrod" na gostoprimstvu, uz napomenu da bi to trebalo da rade sve ostale ustanove - Dom omladine, Studentski kulturni centar, nekada oslobođen, mada je iskustvo nas autora da oslobođeni prostori ne postoje i da su retki ovakvi prostori i ovakve prilike kada je bilo kakva vrsta dogme odsutna. Ne samo što beogradski prostori trebaju da pružaju prilike za afirmaciju stvaraoca iz unutrašnjosti Srbije, već i ustanove širom Srbije trebaju da prikazuju ovakve izložbe, i turneja Kontradiktorne sistemske anomalije po Srbiji, ako ne i svetu, bi u normalnim uslovima bio normalan nastavak ove priče jer je zainteresovanost bila zaista toliko velika, da su posetioci, što bi rekao Andy Warhol u filmu The Doors, prignječili slike na zidovima.

A mi smo se osećali ovako kao Jim Morrison, kao zvezde. Priličan trijumf za sistemsku anomaliju nas potlačenih, unazađenih, uniženih, poniženih i devastiranih. Ovakve izložbe i jesu izlaz iz bezizlazne situacije i nekada su tome i služile, kada su entuzijasti-galeristi kao Leo Castelli bili u lovu na nove talente koje će predstaviti publici. U 21. veku one su postale vežbe iz gate-keepinga čiji rezultat je bio sistem preskupog zabušavanja koji se urušio prošle godine kada su mnoge od najvećih galerija zatvorile svoja vrata a univerziteti s naduvanim školarinama bili primorani da rasporodaju svoje umetničke kolekcije da bi opstali. Urušavanje je slaba reč, bilo je više kao lavina. Warholov sistem štancovanja printova i zvezda uzeo je maha i na kraju je zloupotrebljen - došli smo do belih zidova i Fabrike za proizvodnju ništa. Tako anomalija urušava sistem i ponovo ga gradi.

LEPOTICA

Jovana Dimitrijević, Čuvar plaže u zimskom periodu, 2024.

"I ova izložba pokazuje anomaliju i negde svaki autor je pronašao svoju anomaliju koju je prezentovao, jer fotografija je detektor. Fantastičan detektor!" Umetnička ili ne, zaključuje Jelena, ona je najmasovniji, najsavremeniji medij umetnosti kome se ne posvećuje dovoljno pažnje (verovatno jer se njena dokumentaristička svrha uzima zdravo za gotovo a umetnička vrednost nije neophodna da bi bila efektna). "A jako je važna i jako efektna. I može da ukaže na problem i može da doprinese promeni."

Nikola Jovanović, Njene sene, 2025.

Foto: Nikola Jovanović

"Zapravo, fotografija je svuda oko nas! Pa svi imamo mobilne telefone, zar ne?" Ako svaki posetilac stane ispred fotografije svoje omiljene anomalije i slika se i postavi fotografiju na društvene mreže, to je već veliki odjek - Jelena poziva publiku da bude naš promoter. Konačno neki kustos u službi umetnika umesto da regrutuje umetnike da služe dogmi koja ga sponzoriše. Nama je potrebna platforma za promociju jer se "poznatost" u ovim influenserskim vremenima može monetizovati a umetnici su toliko ubijeni u pojam da o honorarima i ne razmišljaju i siromaštvo je neko naše podrazumevano stanje, ukoliko ne potičemo iz određenih buržoaskih krugova. Ne da nam ne bi bilo dovoljno deset ili pedeset ovakvih anomaličnih izložbi, nego ni deset hiljada ne bi bilo dovoljno. Ovakve izložbe moraju biti norma da bi se sistem podmlađivao.

LEPOTICA

Foto: Nikola Jovanović. Na fotografiji: Branislav Brkić, Gocini idoli, 2022.

Foto: Nikola Jovanović. Na fotografiji Brajana Rašića bend Šarlo akrobata, 1981.

Uz rakijicu i zvuke panka, katalozi sa izložbe su bili momentalno razgrabljeni a temperatura je toliko porasla od količine ljudskih telesa koja se gužvaju i "gnječe slike", da nas je ubrzo oblio znoj. Šta je izazvalo toliku senzaciju možete pogledati uživo do 3. februara u UK "Parobrod" ili skinite katalog:

https://drive.google.com/file/d/1ZjAs8-F46TT0yVB0tWuzbyYMJbnilUjj/view

A žene, gde su žene, dobacivali su iz publike nakon nabrajanja mahom muških imena vodećih fotografa na izložbi. Polako, fotografija tek postaje fensi kod nas. Na kraju, setimo se naše koleginice, umetnice Sonje Kostić koja se bori sa teškom bolešću i kojoj je potrebna naša pomoć.

Novčane donacije se mogu uplatiti na:

Ime uplatioca:

Svrha uplate: Donacija

Primalac: Sonja Kostic

Zlarinska 8, 11010 Beograd

Šifra plaćanja: 188

Račun primaoca: 200 80082959 66

Sonja Kostić