KULTURNA POLITIKA GRADA LESKOVCA I UMETNIK KAO EKONOMSKI TIGAR

Jovana Dimitrijevic

Oct 31

10 min read

Leskovac prestonica kulture? Ovo je popunjeni obrazac za predloge, sugestije i mišljenja na predloženi nacrt plana razvoja kulture grada Leskovca za period 2026.-2030. godinu koji sada stavljam i pred zainteresovanu javnost kojoj je u interesu da zna na koji način nas sve pljačkaju politička i kulturna elita i kako je srozavanje statusa umetnika i oduzimanje njegovih radnih prava drakonskim merama, zapravo esencijalno da bi se ta pljačka održavala i uništavala kultura jednog naroda.

ОБРАЗАЦ

ЗА ПРЕДЛОГЕ, СУГЕСТИЈЕ И МИШЉЕЊА

НА ПРЕДЛОЖЕНИ НАЦРТ ПЛАНА РАЗВОЈА КУЛТУРЕ ГРАДА ЛЕСКОВЦА ЗА ПЕРИОД 2026-2030. ГОДИНЕ

Име и презиме	Jovana Dimitrijević
Установа/Институција/Организација	Studio Harlequeen
Телефон/мejл адреса
Датум	12.05.2026.

ПРЕДЛОЗИ, СУГЕСТИЈЕ И МИШЉЕЊА

НА НАЦРТ ПЛАНА РАЗВОЈА КУЛТУРЕ ГРАДА ЛЕСКОВЦА ЗА ПЕРИОД 2026-2030. ГОДИНЕ

Предлог/сугестија 1: Jačanje ekonomskog položaja umetnika kroz stalan prihod od kojeg on može normalno da živi, pravna pomoć za umetnike i briga o bolesnim i starim umetnicima

____________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Образложење предлога/сугестије 1: Umetnici nemaju drugog prihoda osim kao prosvetni radnici, zaposleni u javnom ili nevladinom sektoru. Međutim, oni i kada se vode kao nezaposleni, stvaraju višak vrednosti i dela koja mogu da dostignu značajnu monetarnu vrednost i doprinesu ne samo lokalnoj, već i svetskoj ekonomiji – dobro je poznato da se umetnička dela danas najčešće kupuju za tzv. investicioni portfolio. Zbog toga u razvijenim zemljama umetnici imaju obezbeđen atelje, osnovni prihod i brigu države o njihovom delu nakon smrti. U Leskovcu bi bila dovoljna dodela ateljea svakome ko ima da pokaže značajan slikarski portfolio – ili neke druge vizuelne umetnosti koja zauzima dosta prostora, zahteva baratanje sekundarnim sirovinama i raznim potencijalno toksičnim materijalima. Kao kriterijum se ne treba zahtevati ništa osim portfolija jer ljudi koji imaju takav sklop mozga koji stalno rešava likovne probleme što se manifestuje gomilanjem velike količine radova u generalnoj populaciji ima jako malo. Istovremeno, to su ljudi koji se teško snalaze ili ne pokazuju zainteresovanost za finansije i vođenje knjiga pa bi bilo dobro da postoji neka kancelarija koja će voditi računa o zakonskom načinu trgovine umetninama a da se umetnik ne nađe u prekršaju zbog neinformisanosti. Ovde i inače treba smanjiti papirologiju i omogućiti kreativcima i inovatorima da se fokusiraju na svoj rad umesto plaćanja taksi, kazni, kirija, dozvola i sl. Kina je to uradila i sada je prva po inovacijama i privrednom rastu. O ostarelim umetnicima koji nemaju porodicu država odn. grad treba da povede računa da ne bi umirali napušteni i opljačkani kao što se desilo leskovačkom umetniku Draganu Joviću Liscu nakon što je Centar za socijalni rad odbio da ga preuzme mada je imao dijabetes, gangrenu i Alchajmerovu bolest, povrh niza mentalnih smetnji zbog kojeg nije bio u stanju da brine o sebi i da privređuje. To je sramota za prestonicu kulture. Da je postojala neka pravna zaštita, on bi dobio pomoć a ona je inače potrebna umetnicima čija dela se stalno kradu, kao npr. što su kustosi Narodnog muzeja u Leskovcu izneli iz Draganove kuće sve preostale radove i ostavili ga da umre. Takav odnos ili neodnos prema nosiocima kulture ne služi na čast institucijama kulture koje trebaju da budu u službi stvaraoca a ne u službi sopstvenih interesa.

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Предлог/сугестија 2: Vratiti prethodni izgled okruglog paviljona na sajmu, ukoliko je to moguće i njegovu prethodnu namenu za sajmove: za sajam knjiga, što je dobra ideja, za sajam mode kojih sada ima svuda i za sajam umetnosti Južne Srbije. __________________ _________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Образложење предлога/сугестије 2: Umetnost kao privredna grana donosi bilionske profite a trenutni trend na tržištu umetnina je umesto ogromnih cena za izvikane autore, fokus na manje poznate ali kvalitetne u klasičnom smislu. Leskovac ima talente na tom novu, gore pomenuti Lisac je bio umetnik tog kalibra.

____________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

Предлог/сугестија 3: Zadržavanje novca u Leskovcu i ulaganje u leskovačke umetnike

____________________________________________________________________________

Образложење предлога/сугестије 3: Većina kulturnih manofestacija u Leskovcu funkcioniše tako što se beogradskim umetnicima, estradnim i neestradnim daje novac zato što oni dođu i pojave se ovde, kao da su bogom dani da uzmu naš novac a Ministarstvo kulture nam ga samo zato daje da ga vratimo Beogradu. Taj novac treba da ostane ovde. Manifestacije kao Roštiljijada koja predstavlja zagađenje bukom a za koju se pevaljke plaćaju desetinama i stotinama hiljada eura, ili LIFFE koji ovde dovodi kvazi kulturnu elitu da jede i pije o našem trošku nekoliko dana, nemaju veze s Leskovcem i kao i svaka cirkuska šatra, mogu biti postavljene bilo gde sa istim efektom – da ti koji su došli napune džepove. Ajde makar da nešto korisno urade, jedna manifestacija koja spaja naše autore sa svetskim, kao što rade stripadžije ima smisla, manifestacija kao LIFFE treba da doprinese lokalnoj produkciji i lokalnim autorima, to što je nama dodeljen pečat nekog pokojnog reditelja da mu se izvodi pomen svake godine ničim ne edukuje naše autore, naše glumce, scenariste i ostale potencijalne filmske radnike – a moglo bi. Zapravo, da preformulišem, treba ulagati u one koji nemaju mogućnosti a ne da se novac daje nepo bebama. Kultura je najjača onda kad postoji socijalna mobilnost a to ne omogućava ni jedna manifestacija zbog nefer dodele sredstava – onima koji su već bogati a nisu i talentovani.

____________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________

(kraj obrasca)

Umetnička instalacija sa Roštiljijade 2017. Foto: Jovana Dimitrijević

Umetnik i umetnost i publika u ovakvoj klimi sada su proizvod, kasice-prasice odakle se hrane političari i njihova deca, politički podobni radnici u kulturi leve i desne orijentacije (najčešće sediv s jedno dupe na šes' stoličke), te inostrani kustosi, filmske zvezde, rok zvezde i folk zvezde AKA estradni umetnici.

Sada više ne plaćate po izboru ulaznicu da ih vidite, nego vam se novac unapred izvlači iz džepova bez vašeg znanja i pristanka da bi kroz razne festivale i manifestacije dospeo u određene, uglavnom beogradske džepove dok vam se istovremeno plasira propaganda koja kod vas treba da izazove osećaj zahvalnosti što su vas izvoleli opljačkati. Umetnici su ili buržuji veoma zabrinuti za stanje svesti naroda, s obe ruke u narodnim džepovima, ili su sirotinja koja ne može da privređuje zbog državnih nameta i propisa. Ili ili. Zavisi od porekla, porodice i mesta rođenja - ne možete biti umetnik ako niste iz više srednje beogradske klase ili se niste dovoljno motali u njihovom društvu da navučete njihov miris.

Moj spomenar 2004-2006.

A svi zajedno bukvalno smo ucenjeni da živimo od fondova, Ministarstva kulture, promovišemo razne političke agende i kurvamo se na razne načine, jer ako nećeš to, ima da jedeš prašinu. Umetnost se danas tretira kao bilo koja roba/usluga i umetnik se sada isto kao i svi ostali suočava sa ogromnom papirologijom i drakonskim kaznama. U sistemu, vodimo se isto kao pekar, mesar, apotekar, bez obzira na to što nemamo promet životno neophodnih namirnica i usluga. Iz "budžeta građana" tj. vašeg (i našeg) džepa danas se finansiraju i tzv. masovna i tzv. visoka kultura, nekada je postojala distinkcija mada su se uvek preplitale, ali danas se za prilog iz iste kase bore i mladi umetnik-početnik koji radi nekomercijalne stvari, i filmski radnici koji bi trebalo da u mali grad donesu poslove a ne obrnuto - da mali grad daje tezge njima, i programi za osobe sa posebnim potrebama, i folk izvođači koji su milioneri i danas jednako žive od nastupa po diskotekama u dijaspori i na festivalima po vukojebinama širom Srbije i eks Jugoslavije, koje finansiraju opštine u kojima je pola stanovništva ispod praga siromaštva. Zašto? Pa valjda su navikli na takav životni stil pa greota da propadnu. Kad Keanu Reeves dođe da nastupa na festivalu u Kragujevcu, da li mislite da je to zato što nas mnogo voli ili zato da odradi tezgu? Šta mislite? Braniti prava umetnika znači braniti prava publike, jer samo kvalitetan umetnik stvara kvalitetnu publiku, i obratno. Naši lokalni problemi se ne mogu posmatrati izolovano od globalnih. Nije sve što nas obraduje pozitivan znak političke stabilnosti i otvorenosti ka svetu - i njega ka nama. Nekada se znalo ko nastupa na kojim festivalima: A-listeri na A-list festivalima. Ovo prostiranje crvenih tepiha u svakom selu nije znak glamura. Ima više tih festivala nego snimljenih filmova. A najviše gladnih umetnika i gladne publike. Ja više i ne znam kako da nazivam ovu klasu parazita koju decenijama posmatramo na javnoj sceni - da su umetnici, baš i nisu, ali ona se neće maknuti jednostavnim "otkazivanjem", lustracijom ili oduzimanjem stečenog i sl. Moraju se uništiti mehanizmi koji promovišu parazitiranje i stvoriti novi, odn. vratiti stari, koji su već postojali u Jugoslaviji, koji umetnicima omogućavaju opstanak kroz direktan rad, bez posredovanja na konkursima, "networkinga" i ostalih quid pro quo metoda koji su ispod ljudskog dostojanstva.

Ako nisam bila dovoljno jasna, smatram da poreski obveznici nisu dužni da meni kao umetniku uplaćuju novac (bez svog znanja i volje), već da je meni vlast dužna da kao poreskom obvezniku obezbedi optimalne uslove za privređivanje - kao i svima ostalima, uostalom, svi smo u istom čabru, bez obzira koji biznis je u pitanju, i pošto i umetnost jeste biznis i pošto je svaki biznis u Srbiji na tom nivou na kojem vlast dozvoljava da bude, u situaciji smo da nam se obećavaju plate od 600 eura (da nije smešno plakala bih) a mi odavno jedva preživljavamo životni standard koji zahteva makar 1000. Dakle, filmadžije & roštiljdžije - neka vaš esnaf plaća vaše festivale. Ako ne promovišete lokalne mlade talente ili nekakvu eksperimentalnu filmsku umetnost, nema šta da tražite u budžetu građana. Drugo, izvadite kobasicu iz kulture, jeste gastronomija deo opšte kulture, ali baš da se finansira iz istog budžeta kao likovni umetnici, that's a stretch. Novac treba da ide mladima, početnicima i onima skromnijeg porekla (podrazumeva se da svi moraju biti ludački talentovani). Nerazvijene sredine ne treba da finansiraju luksuz. One treba da ga stvaraju i od toga privređuju a ta mogućnost im se oduzima odlivom novca iz kase i odlivom mozgova. Ovu Superhik tradiciju otimanja od siromašnih i davanja bogatima zapravo su održavale sve vlasti od devedesetih naovamo. Leskovac koji je istraumiran postindustrijskom stagnacijom i privatizacijom zbog čega su ljudi fokusirani samo na svoj lični (i porodični) interes, uopšte mentalno nema kapaciteta za razvoj kulture, i mada leži na kulturnom blagu, njegovi stanovnici nemaju kada da to vide kao valutu, već su od tradicionalne napravili novu hustle kulturu čiji konzumeristički karakter siromahe paradoksalno nekako uvek vodi u tržni centar. Naše fabrike i stare istorijske zgrade su nemarom dovedene u nepopravljivost, da bi to bio izgovor za unapred planirano rušenje i "razvoj".

Moj spomenar 2004-2006.

Uvođenje umetnika u sisteme donacija koje finansiraju političke organizacije i/ili obaveštajne službe a istovremeno oduzimanje odn. znatno ograničavanje njegovih mogućnosti da zarade ako nije u tom sistemu donacija (onda mora biti paušalac, DOO ili freelancer) i time njihovo korumpiranje, počelo je sa prethodnom, petooktobarskom revolucijom. Ako se sećate, i tada smo doveli na vlast vladu stručnjaka, profesora, neukaljanih ne-političara. Bez obzira na njihovu stručnost, oni su morali raditi po nalozima Brisela što je dovelo do uništenja fabrika, uništenja radnih mesta i pretvaranje naših građana u jeftinu radnu snagu za strane kompanije kroz privatizacije i ostale od spolja nametnute malverzacije. SNS je ovo doveo do usijanja. Zato mi dopustite da budem skeptična i prema novoj podeli u parlamentu koja je slika polarizacije ovog naroda i možda još više sve ono što smo do sada imali. Ja nikada nisam videla nekorumpiranu vlast i sve što znam mi ne daje mnogo povoda za radovanje. Nadam se da grešim, ali vandalizam ispoljen u ustanovama kulture kao što su SKC i KCB uticao je negativno na moje mišljenje o studentskim protestima, kao i nespremnost njihovih vinovnika da odgovore na pitanja koja su preko ovog medija dobili od građana nezadovoljnih besciljnim šetnjama. Naravno, tad su izgledale besciljno, ali ja sam shvatila tada da cilj nije nasilno skidanje vlasti već ulazak u parlament s njom. Pozivajući se na Ustav i slobodu izražavanja, učinjene su neke stvari koje ja, takođe pozivajući se na Ustav i slobodu izražavanja imam pravo da kritikujem. Dakle, mislila sam i ostajem pri tome da je to blokiranje SKC-a i KCB-a i šikaniranje zaposlenih bilo jedno sranje od početka do kraja. Ali evo šta mi je bilo najogavnije: navijanje buržuja koji su se uvek zgražavali performansa i svega vezanog za SKC te bili naklonjeni "tradicionalnim vrednostima" i njihovo iznenadno veliko razumevanje za underground kulturu i ustanovu te kulture za koju verovatno nikad pre nisu ni čuli, ili su držali distancu od mene upravo zbog moje povezanosti sa tom umetničkom scenom i aktivizmom. I sad oni kao wow baš je super, kao sviđaju im se mnogo oni kameni kurčevi i razmazana govna. Takav stav u mnogome objašnjava fenomen slizavanja beogradske kulturne scene s lokalnim naprednjacima po malim gradovima: jednostavno, svi se prave da se ne vide, ili što se desi u Dubaiju, ostaje u Dubaiju. Danas prima pare od Meska, sutra maše indeksom. Ili godinama se bavi pljačkom naroda kroz državne institucije, tek - eto ga na protestima, on je uz studente! I svi se prave da (se) ne vide. Koliko god da mi je mrska vlast, mrska mi je i hipokrizija.

Hajde da vidimo šta tu ima od programa i ko će biti na vlasti, jer to još ne znamo, sa strane studentske liste, to je još uvek Jack in the Box. SNS i dalje ima sve poluge vlasti, on nije maknut sa političke scene, niti će nestati. Razmišljala sam, čemu pisati istinu? Pa, to je cela poenta, istina. Što kaže ovaj kolega ispod, "Uvek sam realan bez obzira na osude i odmazde. Jedino vrednujem istinu, integritet i realnost." Ako ja treba dvesta puta da premišljam hoće li se uvrediti ovi ili oni, da li će me ganjati botovi ili nazivati botom, koja je poenta postojanja u strahu, da ti ne samo da ne smeš kao medij da objavljuješ kritike vlasti, institucija, opozicije i svih aktera na javnoj sceni, nego cenzurišeš i svoja osećanja, kad ti se nešto ne sviđa a to rade oni koji bi trebalo da ti se sviđaju? Ako su različiti glasovi ugušeni i čuju se samo "dozvoljene" istine, onda tu nešto ne štima.

Ali, evo kako da prepoznamo da li će nova vlast zaista doneti boljitak: ako prestane pljačka malih privrednika i mikro pravnih lica preko Agencije za privredne registre i privrednih sudova i ako prestane odliv sredstava iz siromašnih opština za Beograd. Da li neko može da poveruje da će se to desiti? ja čisto sumnjam. Jer, tako se finansira sistem koji je truo. Ali, će vidimo.... Ono za šta se svakako zalažem je politika u službi umetnika a ne umetnik u službi politike. Majakovski je imao integriteta i talenta, ako naš uspe da nadraste propagandu, i to će biti dobro. I to je jedino što nam preostaje bez oslanjanja na državu i trenutne aktere. Ja sam ekonomski tigar jer ja finansiram državu, neka svako od nas to ponovi u sebi ili glasno. Ko ima uši, neka čuje.

Killer Queen, 2008. Ja kao šef marketinga LDP-a, kako nam je rečeno iz centrale, podigla sam za 30% broj glasova u Leskovcu u odnosu na prethodne izbore, te je LDP glasovima iz Leskovca ušao u parlament. A možda su me i slagali, svejedno, ja sam bila šokirana i razočarana kako nisam podigla za 300 posto?! Svejedno, svi znamo šta je posle bilo. Zato molim za razumevanje što više nemam kapaciteta da da verujem u pokrete, ideologije, aktivizam i budem bilo čiji koristan idiot.