MARILYN 100

"Nikad se nije u potpunosti ostvarila. Najbolje godine bile su pred njom, najbolje godine su tek trebale doći." Ovo su reči američkog pesnika Karla Sandberga (Carl Sandburg) kojima je odgovorio na poziv prvog muža Marilyn Monroe Džoa Dimađija (Joe DiMaggio) da održi govor na njenoj sahrani (bio je previše bolestan da putuje na sahranu u LA-u). Mislim da svi osećamo isto kada se povede razgovor o njoj, ili bilo kojme ko umre mlad. Ali, posebno o njoj. Za sto godina, u Holivudu se nije rodila veća zvezda. A bila je rođena baš tu, u gradu zvezda. Mrzim kad kažu "pustite ženu da počiva u miru". Pa, žena neće da počiva u miru! Ona nije neka domaćica koju u javni život i posthumno dovlače ljudi koji nemaju druga posla. Ona je velika umetnica. I kao i svi veliki umetnici, uvek je relevantna, uvek inspiriše i ostaje arhetipska figura. Kada smo već kod Junga, mislim da takođe svi u kolektivnom nesvesnom a sada sve svesnije i svesnije osećamo i znamo da njena smrt nije bila obična. To nije bilo ni "samo" ubistvo, ni "samo" samoubistvo. Kao da je Marilyn žrtvovana zbog svog svetla silama mraka, zbog čega je celo čovečanstvo tužnije. Naš zadatak, pogotovu umetnika, je zato da poništimo taj mrak. Dok se u velikim svetskim centrima kao u Londonu u Nacionalnoj galeriji portreta i u njenom rodnom Los Anđelesu u Muzeju akademije filmskih umetnosti otvaraju izložbe posvećene njoj, svako od nas lokalno može da stavi cvet pred noge lepote, jer ona je postala lepota sama. Lepota istina, istina lepota, to je sve što na zemlji treba da znamo...

Andy Warhol, Marilyn diptih, 1962.

Pauline Boty, Jedina plavuša na svetu, 1963.

Film Beauty Is Truth (Jovana Dimitrijević, 2017)