NISVILLE JAZZ FESTIVAL 2024

Ovaj tekst se stalno apdejtuje novim fotografijama i linkovima, kao i informacijama o muzičarima koji su na slikama. Pokriva poslednji dan festivala kada su nastupili Konstrakta i Brushy One String.

Nišvil, međunarodni džez festival na jugu Srbije koji se održava u turskoj tvrđavi, jedan je od najvećih festivala u ovom delu Evrope, sa tri decenije dugom tradicijom. Osim što se nalazi na "južnije tužnije" lokaciji, festival je osnovan u vreme ratova i sankcija i restrikcija struje, zbog čega je njegovo prvo izdanje bilo odloženo. Istrajnošću organizatora, koji su uspeli da uprkos nemogućim uslovima učine Nišvil jednim od najposećenijih i najvažnijih džez festivala u Evropi, po proceni Gardijana, festival se i dalje održava, mada se stalno bori s vlastima za veću finansijsku podršku koju bez sumnje zaslužuje. Svako ko ima dovitljivosti i muda da Clintu Eastwoodu dodeli nagradu za doprinos džezu, zaslužuje da i sam bude nagrađen. Većina nas jedva može da skupi hrabrosti da mu napiše božićnu čestitku. Statuetu je za njega preuzeo sin Kyle Eastwood, džez muzičar i kompozitor koji je na Nišvilu nastupio 2013. godine.

Ispred ove prodavnice suvenira koja je na ulazu u Nišville medija centar, pozirao nam je Brushy One String, jamajčanski muzičar koji svira na samo jednoj žici gitare. Njegova hit pesma Chicken in the Corn na YouTube-u ima 65 miliona pregleda. Osim što je genijalni muzičar i veoma upečatljiva pojava, Brushy je skroman i predusretljiv i za fotografije strpljivo pozira. Profesionalizam na visokom nivou.

U press centru je svima pevao i davao autograme. Pravi narodski čovek, on peva o promenama i revoluciji koja će jednog dana doći i doneti pravdu obespravljenima.

Najveće zvezde obično imaju i najbolja lica za fotografisanje i urođenu pristupačnost koja proističe iz svesti da su rođene da obasjavaju svet. Konstrakta je upravo takva. Šta god da je rekla na konferenciji za medije nije bilo bitnije od lepote njenih očiju. Ispucati film na nju i Brushyija bilo je zadovoljstvo.

Konstrakta na konferenciji za medije u Nišville Press Centru.

Tri palme na otoku sreće: DJ Colin Parnell, DJ Jazzysad i DJ Perry Louis.

Colin Parnell i Perry Louis su legende londonske DJ scene. Perry Louis je plesač, DJ, promoter i vođa plesačke trupe JazzCotech. Colin Parnell od početka osamdesetih vrti ploče. On i njegov prijatelj i DJ partner Boo bili su originalna postavka "Jazzifunk Club" Horseshoe/Electric Ballroom Jazz Room-a. Oko njih bi se obično vrtelo 250-300, a nekad i do 400 plesača koji su stalno isprobavali nove pokrete i to je izgledalo otprilike ovako:

Nije bilo dovoljno filma za sve lepe ljude koji se mogu sresti na Nišvilu, i među posetiocima i među izvođačima. Osim dvojice nesumnjivo fotogeničnih DJ-eva, tu su bili i momci iz orkestra Manuela Ametovića, od kojih najmlađi ima 11 godina. Odeveni u belo za vreme svoje tonske probe u amfiteatru koji kao deo festivala nosi ime Šaban & Balkan Brass Stage, oživeli su scene iz filma "Sabirni centar".

Šetnja niškom tvrđavom za vreme festivala je kao putovanje kroz nepoznate zemlje u romanima epske fantastike, gde mapa ne pomaže puno, ali su zato sva iznenaađenja prijatna. Bendovi se smenjujuna na binama koje treba otkrivati dok neke iznenada iskrsnu pred vama. Prednost je raznolikost a mana naša ljudska vremensko-prostorna ograničenost da ne možemo biti na više mesta odjednom.

Među publikom na festivalu ima puno dece koja stvarno uživaju i igraju jer im niko im nije rekao da je ovo muzika za odrasle. Festival je potpuno bezbedan za decu zato što je prostor veliki i nema opasnosti da neko može da se povredi u gužvi. Ima više ulaza i izlaza i dosta klupa za sedenje. Osim mobilnih wc-a, tu je i jedan blizu press centra u sklopu tvrđave u kojem je bilo čisto i bez gužve. Policija i vatrogasci obezbeđuju festival.

"Ako vam Dimi dođe na svirku, onda znate da ste uspeli." Dimi, legenda Nišvila.

Muzika dopire sa svih strana i nejasno je koliko izvođača nastupa u isto vreme na raznim binama.

Ukoliko niste mogli da se popnete na slova i otkrijete odakle dolaze zvuci iza ograde, alternativa je bila otkotrljati se u ovu rupu i dokotrljati do pijanistkinje usred nastupa, uz minimalne ogrebotine i na veliko oduševljenje publike.

Pred Konstraktin nastup, dodeljena je nagrada najstarijem posetiocu Nišvila.

Konstraktu toliko vole deca, da su svi prvi redovi bili popunjeni dečurlijom. Tako smo nekada obožavali Brenu. Konstrakta uživa u svom nastupu i u onima koji su došli da je vide. Ona pleni jer se toliko dobro zabavlja. Muzika Zemlje gruva je baš ono što definiše Nišvil - spoj džeza i balkanske muzike. Time postaje jasnije šta će Konstrakta na džez festivalu. Pesme joj još bolje zvuče uživo. Svi su uglas pevali s njom. I skakali!

Volonterka festivala peva na bini sa Konstraktom.

Nisville Street Art oslikava zid kod Midnight Stage-a.

Na Midnight Stage-u uživali smo u nastupu DJ Emira Mardana. Mesto je malo udaljeno, posebno za nekog ko je ceo dan optrčavao festival, ali DJ je čudesno učinio naše noge laganim, muzika nas je ponela, kao i gotski šarm lokacije i tu smo okončali obilazak festivala.

Midnight Jazz Dance: nastupa DJ Emir Mardan