RED PILL LISTA FILMOVA: DŽEK TRBOSEK,noć generala, SODOMA I GOMORA I SUMRAK BOGOVA
- Apr 12
- 8 min read
Updated: Apr 13
Evo liste filmova koji govore istinu o svetu u kojem živimo i bogovima kojima se klanjamo. Mnogo pre objavljivanja nekompletnih i vrlo redigovanih Epstinovih dokumenata, neki hrabri filmski stvaraoci su pokušavali da nam saopšte neprijatnu istinu. Ovo su samo neki od njih:
SALO, OR THE 120 DAYS OF SODOM (PIER PAOLO PASOLINI, 1975)
U ovom filmu, grupa moćnih ljudi, muškaraca i žena, zatvara tinejdžere u dvorac i nad njima se iživljava, siluju ih, osakaćuju i ubijaju. Reditelj Pier Paolo Pasolini ubijen je pre nego što je film prikazan. Osim ovog filma, Pasolini se celog svog života borio protiv korupcije, objavljivao imena moćnih političara koji sarađuju s mafijom a na stolu mu je ostao nedovršen roman "Nafta" u kojem raskrinkava naftaše kao seksualno pervertirane koji se jedino mogu zadovoljiti grabljenjem što više moći. Njegovo delo je danas aktuelnije nego ikad.
THE RULING CLASS (PETER MEDAK, 1972)
Peter O'Toole kao mentalno oboleli predstavnik vladajuće klase koji misli da je bog a zatim se pretvara u Džeka Trboseka, verovatno je jedini glumac koji je mogao da uverljivo odglumi ovu ulogu i kao glavni glumac, vlasnik autorskih prava pozorišnog komada i producent filma, jednako je zaslužan kao i reditelj Peter Medak što je ova istina o britanskoj aristokratiji videla svetlo dana. Najzaslužniji je pisac pozorišnog komada i scenarija Peter Barnes. Triling Petera. Dok ljubi Bibliju nakon preuzimanja mesta u Domu lordova koji su svi živi mrtvaci, glavni junak je konačno transformisan u jednog od njih: on je ubica.
THE NIGHT OF THE GENERALS (ANATOLE LITVAK, 1967)
"Noć generala" je film u kojem O'Toole glumi Džeka Trboseka po prvi put i kao general Vermahta ubija prostitutke za vreme Drugog svetskog rata. Iznenađujuće, iako se usred rata koji je zapalio Evropu i svet ratni zločini dešavaju na svakom koraku, Vermaht u saradnji sa francuskom policijom sprovodi istragu koji od nemačkih generala je Džek Trbosek. Istražitelj je Omar Sharif, O'Tulov partner iz "Lorensa od Arabije. Isti producent ih je ponovo spojio - Sam Spiegel, i ovo neće biti njihova poslednja saradnja. Ne treba obraćati pažnu na skor od 43% na sajtu Rotten Tomatoes, ovaj film otkriva kako se ubice najčešće skrivaju u strukturama moći a O'Toole je jeziv kao serijski ubica među ubicama.
THE NIGHT PORTER (LILIANA CAVANI, 1974)
Ovaj film, vrlo popularan na Tumblr-u zbog glavne glumice Charlotte Rampling koja pleše obučena samo u naci oficirsku kapu i tregere, prikazuje sadomazohističku vezu između nje, bivše zatvorenice u koncentracionom logoru i njenog stražara i mučitelja kojeg glumi Dirk Bogarde. U posleratnim vremenima, ona mu se ponovo predaje - mada ima moć da ga uništi. U jednom intervjuu, Bogarde objašnjava tu ukletu vezu između logorašica i njihovih mučitelja koje su one istovremeno mrzele i volele. Stokholmski sindrom, kako ga danas nazivamo, bio je česta pojava u logorima smrti. Čak i pre toga, npr. u Ilijadi, grčki heroj Ahil zarobljava Briseidu koja postaje njegova robinja i ljubavnica. Kada mu je Agamemnon oduzima, Ahil odbija da se bori i Trojanski rat silom prilika ulazi u primirje. Dakle, jake emocije su bile obostrane.
Rediteljka Liliana Cavani kaže da je za vreme snimanja Dirk stvarno udarao Charlotte, možda da bi izazvao istu seksualnu tenziju koja je postojala u stvarnosti. Svakako je ona vidljiva na ekranu. Film je izazvao dosta kontroverzi odmah po prikazivanju. Liliana Cavani inače ima kontroverzan opus i ne odriče se govorenja istine po svaku cenu u svom radu.
THE DAMNED (LUCHINO VISCONTI, 1969)
Dirk Bogarde i Charlotte Rampling se i ovde pojavljuju u sličnim ulogama, pojačani ekipom u kojoj su i Ingrid Thulin, Helmut Berger i Florinda Bolkan. Reditelj Luchino Visconti di Modrone, grof od Lonate Pozola, i sam pripadnik vladajuće klase i jedne od najmoćnijih milanskih porodica, ovde je izdajnik svoje klase. Koristeći često svoje finansije i veze, pa i samo pokućstvo za produkciju svojih filmova, Visconti prikazuje propast jedne moćne porodice nemačkih industrijalaca za vreme drugog svetskog rata čiji je uzrok unutrašnja trulež njenih članova. Incest, pedofilija, orgije, sodomija - svega ima. Martin, naslednik porodičnog blaga i prokletstva, najgori je od svih a tumači ga Helmut Berger, Viscontijev dečko, mučitelj i jedno od najvećih otkrića evropskog filma šezdesetih i sedamdesetih godina. Originalni naziv filma na italijanskom, Il caduta degli dei, ili "Sumrak bogova", najbolje opisuje beznadnu atmosferu filma, osećaj pomračenja koje ne prolazi
U filmu, majka porodice šeta kroz Gestapov data centar, slično kao Melanija s robotom:
THE SKIN (LILIANA CAVANI, 1981)
Još jedan film Liliane Cavani koji prikazuje zlorabljenje nevinih - u posleratnoj italiji, devojke se prodaju američkim vojnicima a mali dečaci marokanskim. Prostituišu ih njihove majke. Glamur ekipe u kojoj su Marcello Mastroianni, Burt Lancaster, Claudia Cardinale ne može da odagna odvratnost koja prerasta u fizičku mučninu kako film odmiče a sve više aludira na kanibalizam, abortus, fekalije i iznutrice. Nekako uspeva da bude odvratniji Nego Salo.
LOLITA (ADRIAN LYNE 1997)
Film koji su iz bioskopa proterali navodno zabrinuti roditelji i time sprečili da glavni glumci, Jeremy Irons i Dominique Swain budu nominovani za Oskara jer to zaslužuju. Ova adaptacija Nabokovog romana je vernija od Kubrickove možda zato što su vremena bila, ili se smatrala manje konzervativnim nego krajem pedesetih-početkom šezdesetih. Međutim, ovo su upravo vremena kada na scenu stupa politička korektnost koja će nam uskoro svima zagorčavati živote i ovaj film koji najtačnije prikazuje dinamiku seksualnih odnosa između devojčice koja ulazi u pubertet i odraslog čoveka koji postaje njen očuh, ocrnjen je kao previše "seksi" iz tog razloga što je predator privlačan a devojčica je zla i manipulativna prema njemu, naime, uloge su morale biti jasno crno bele: predator: ružan, loš, zao, devojčica: smerna, umiljata, dobra. Međutim, pošto to nije bio slučaj ni u knjizi a nije tako ni u stvarnom životu, film su osudile na propast budale. To što je Lolita trafikovana i dospeva u kandže pornografa iz visokog društva je potpuno previđeno, drvlje i kamenje se sručilo na glavnog glumca zato što je šarmantan i lepo izgleda i usudio se da odigra ovu ulogu. Šteta. Film ima i savršenu umetničku direkciju, muziku i fotografiju.
THE FIXER (JOHN FRANKENHEIMER, 1968)
Ovo je jedina nominacija za Oskara za glavnu mušku ulogu Alana Batesa, nama poznatijem iz "Grka Zorbe", a tada je u trci bio i Peter O'Toole (1968) za The Lion in Winter (1968). Obojicu je pobedio jedan minorni glulac koji je po sopstvenom priznanju napravio najveći broj mediokritetskih filmova - Cliff Robertson za film Charly (1968). Burt Lancaster najavljuje nominacije a niko od nominovanih nije ni prisutan, Frank Sinatra preuzima nagradu. Cliff Robertson nije loš momak, u glumu je upao iz avijacije i glumom doprineo mnogo avijaciji, ali ovakav potez Akademije potvrđuje reči Elizabeth Taylor da su ljubomorni na Richarda Burtona i ostale engleske glumce jer su najbolji.
Što se tiče filma The Fixer, opet je tu Dirk Bogarde koji kao da je imao listu najkontroveznijih filmova da se u svima pojavi, i mada film opet na sajtu Rotten Tomatoes nema neki sjajan skor, on govori istinu koja će se takvom pokazati tek dolaskom interneta. Snimljen prema istinitom događaju o jevrejinu nevino optuženom za ritualno ubistvo dečaka. Taj jevrejin se u stvarnosti zvao Menahem Mendel Beilis a roman o njegovom suđenju nagrađen je Pulicerovom nagradom. Međutim, ono što sada bode oči je da se njegovim potomcima nije dopao film pa su ga napali rečima da je glavni junak filma "od žene ostavljen, bezdetan, bez prijatelja, besan, poganog jezika", što uopšte nije tačan opis, tj. on jeste sam i usamljen, ali kako je to njegova krivica ili zločin? U filmu, on je elokventan i krotak dok ga pravni sistem carske Rusije sasvim ne izludi. Dalje, Wikipedija kaže da je pravom Mendelu Beilisu utočište u Izraelu pružio sam baron Rotšild u tadašnjoj Palestini, provinciji Otomanskog carstva. U filmu, nakon što pročita Bibliju, on kaže stražaru: "Onaj ko mrzi bilo kog čoveka, mrzi Hrista. Da bi bio antisemita, prvo moraš biti antihrišćanin." To je uverenje na kojem je nastala država Izrael.
MURDER BY DECREE (BOB CLARK, 1979)
Legendarni detetktiv Sherlock Holmes ovde je u trci za Džekom Trbosekom, koji je možda deo masonske zavere i pripadnik vladajuće klase - zvuči poznato? Scena u masonskoj loži izgleda kao da je snimana u Epstinovom stanu, šahovska tabla dominira unutrašnjim dekorom. Nakon još jednog gnusnog ubistva, na zidu je osvanuo natpis: "Jevreji ne bi bili okrivljeni ni za šta." Christopher Plummer, Donald Sutherland, James Mason, David Hemmings, Anthony Quayle‚, John Gielgud i Geneviève Bujold glume u filmu čiji zaplet je inspirisan knjigom Jack the Ripper: The Final Solution (1976) a pisac je Stephen Knight. Kasnije će još jedan film crpeti svoju inspiraciju odatle:
FROM HELL (THE HUGHES BROTHERS, 2001)
"Iz pakla" je prvo bio strip a naziv s eodnosi za poruku za koju su vlasti verovale da je poslao Džek Trbosek 1888. Film koji je snimljen donekle je inspirisan stripom, ali upire prstom u - britanskog prestolonaslednika kao krivca za ubistva. Naime, jedna od prostitutki s kojom je bio je zatrudnela i sada njenom detetu zakonito pripada britanski presto i može ga dobiti uskoro jer prestolonaslednik umire od sifilisa. Detektiv koji pokušava da reši misteriozna ubistva prostitutki uskoro postaje žrtva masona koji pokušavaju da zaštite presto i reputaciju kraljevske porodice a majku deteta zatvaraju u ludnicu i lobotomizuju. Glume Johnny Depp, Ian Holm i Heather Graham i pravo je čudo kako im je bilo dozvoljeno da snime ovako nešto, s obzirom na sličnost sa stvarnošću. Ali, tada se još nije verovalo da je ovo stvarnost. Na početku 21. veka, Ujedinjeno kraljevstvo je i pored senke koju je na njega bacila tragedija princeze Diane i dalje važilo kao kraljevstvo iz bajke u koje su hrlili turisti. Virginia Giuffre uzdrmala je imperiju i možda joj zadala smrtni udarac, što nisu uspele ni princeza Diana ni gospođa Simpson pre nje.
THE PUBLIC WOMAN (ANDRZEJ ŻUŁAWSKI, 1984)
Priča o mladoj, talenovanoj i ambicioznoj glumici (Valérie Kaprisky) koja će uraditi sve za slavu ne toliko iz sujete koliko zbog nemanja izbora jer je mučena sopstvenim talentom, kao mnogi umetnici, i to prokletstvo je dovodi pravo na kasting kauč gde reditelj (Francis Huster) počinje da je eksploatiše seksualno, emotivno i kao mamac za jednog Mandžurijskog kandidata, drugog glumca (Lambert Wilson) kojem je namenjena jedna stvarna uloga - da izvrši političko ubistvo. Stvarnost i fikcija se pretapaju dok žensko telo opet plaća putarinu ili postaje putarina sama , žrtva i boginja novog svetskog poretka. Industrija zabave kao njegov paravan nam nakon svega deluje potpuno podrazumevano. Ovo je meta film a film u filmu koji se snima je adaptacija romana Dostojevskog "Zli dusi", pa možda da biste shvatili šta se dešava u filmu treba da pročitate tu lektiru.
EYES WIDE SHUT (STANLEY KUBRICK, 1999)
Film kojeg su se svi setili nakon objavljivanja Epstinovih dokumenata sada dovodi u pitanje da li je njegov reditelj iznenada umro prirodnom smrću - dobio je infarkt samo šest dana nakon što je Warner Brosu dao završnu verziju filma koju su videli glavni glumci i šefovi studija. Međutim, Kubrick je još šezdesetih pribavio prava na izvor, Dream Story, novelu austrijskog pisca Artura Schnitzlera koja je izlazila u nastavcima u jednom austrijskom časopisu ozmeđu 1925. i 1926. To samo pokazuje da tajna društva koja održavaju orgije pod maskama nisu nikakva novina. Uloge: Tom Cruise i Nicole Kidman (čiji otac je optuživan kao učesnik u satanskom zlostavljanju dece u Australiji).
SPOTLIGHT (TOM McCARTHY, 2015)
Dobitnik Oskara za najbolji film i za najbolji originalni scenario, film je imao ukupno šest nominacija: za najbolju režiju, najbolju montažu, sporednog glumca i glumicu. Snimljen po istinitom događaju, film prati istraživačke novinare Bostone Globe-a koji počinju da razotkrivaju seksualno zlostavljanje dece unutar Katoličke crkve. Od nekoliko naizgled sporadičnih slučajeva, priča prerasta iz lokalnog u globalni fenomen a Katolička crkva je optužena za namerno prikrivanje sveštenika-pedofila i njihovih nedela. Glume: Michael Keaton, Rachel McAdams, Mark Ruffalo i Stanley Tucci.
DUMPLINGS (FRUIT CHAN, 2004)
Tetka Mei živi u jednoj od prenaseljenih zgrada u Hong Kongu i izdržava se od prodaje specijaliteta: knedlica koje imaju čarobnu moć da povrate mladost. Međutim, za to je potreban poseban dodatak - knedlice se prave od ljudskih fetusa. Dok tetka Mei ordinira po klinikama za abortus i privodi mušterije u svoj stan, i komšije i sestre s klinike su upoznati s njenim aktivnostima ali Mei živi bez posledica i mada bi trebalo da bude u dubokoj starosti, ne deluje kao da ima više od trideset godina. Glumica Bai Ling kao luda tetka ima hipnotišuće prisustvo i dominira ekranom, kao što i treba, dok njena mušterija iz visokog društva sa strahom i gađenjem pokušava da pojede knedlice, ona izvodi ples i pesmu iz svoje mladosti. Kanibalizam kao tema je za vreme snimanja ovog filma bio u domenu horora a sada je to naša realnost.
