BEORAMA O FOTOGRAFIJI

Magazin "Beorama" bio je kulturni vodič kroz Beograd i pokrivao sva dešavanja u "umetnosti danas" osamdesetih i devedesetih godina u glavnom gradu Jugoslavije. Bilo da se radilo o izložbama, filmskim projekcijama, koncertima, pozorišnim predstavama, sva mesta i termini bili su pokriveni, svi žanrovi, svi pravci, čak i gastronomija, uredno izlistani na nešto manje od stotinu strana formata stripa ili ljubavnog romana. Filmske kritike, recenzije albuma, intervjui, najave izložbi, reprodukcije radova, liste izložbenih prostora i dešavanja u njima sa ukusno plasiranim oglasima, reklamama i sponzorima, daju sliku jedne umetničke scene koja je funkcionisala oslanjajući se poptuno na samostalne trgovinske radnje, privatnike i kompanije. Sponzori su uglavnom same galerije koje funkcionišu kao privatan biznis, zanatske radnje, fotografske, tapetarske, zatim turističke agencije, JAT, ugostiteljske radnje, proizvođači slikarskog materijala, modne kuće i sl. Ovo je bio magazin za likovnu kritiku i veliku pažnju je posvećivao fotografiji.

"Paul Strand, koji je bio veliki fotograf smatrao je sebe umetnikom..." Man Ray je razmišljao drugačije. "Fotografišem ono što ne želim da naslikam, slikam ono što ne mogu da fotografišem..." Bruce Davidson je kao vrlinu naglašavao to što... fotografije ne pretenduju da budu umetnost." Ovi različiti odnosi prema fotografiji su bili samo uvod u "... ključno pitanje: Kako to da nas fotografije nepoznatih sadržaja mogu pokrenuti? Ukoliko fotografije ne funkcionišu poput slika, kako zapravo funkcionišu?"

Portret likovnog kritičara, rad nedavno preminule Goranke Matić

"Ljudi koji shvataju pravi princip funkcionisanja mračne komore zapravo su kao viteški ili monaški red, tako da manifestaciju egzibicionizma kod ozbiljnih fotografa smatram kamuflažom unutrašnje meditacije. Dovoljno je zapitati se kako se stvaraju slike u našoj glavi... Kontradiktorno me fascinira. Uzbuđuje me da posmatram sintezu pop-trivijalnosti sa nečim krajnje ekskluzivnim. Polaroid mi omogućava fenomenološki pristup objektima, tj. pomaže mi da očuvam distancu. Dobra oprema bi me potpuno uništila i nagnala na fetišizam. Pokušavam da izbegnem identifikaciju sa Baruhom Spinozom, ali hipnotička moć objektiva, zapravo kristala, često je jača. Onda veoma duge periode zapostavljam sve i treba mi mnogo vremena da se "vratim". U tome mi pomažu druženje sa mikroskopom i teleskopom, nagli prtelazak iz mikro u makro ima terapeutski efekat. Svetovi sa kojima dovode posmatrača u kontakt su dijametralno suprotni i šokantno slični u isto vreme. Inače, ja koristim Supercolor 1000 Deluxe polaroid kameru, a u onome što želim da postignem pomažu mi blic i manipulacije distancom."

Ovo zvuči veoma interesantno i sada je šteta što je izlagao pod lažnim imenom i na tajnom mestu pred "odabranom" publikom. Bilo bi lepo videti te radove.

"Istorija je moja opsesija, tu se snalazim kao riba u vodi. Veoma me zanima istorija religije i zato će moja sledeća serija polaroida biti posvećena upravo tome. Krenuću od doslovne rekonstrukcije "Tajne večere"a zatim posmatrati umnožavanje prizora. Polaroid kao da je stvoren za to, on tako beskrupulozno lako umnožava. Prvi projekat je takođe počeo trivijalno, hteo sam da napravim reklamu za miris (srednjovekovni). Onda je došla muzika iz najluđih geografskih lokacija, svetlosti, tečnosti... Ovo govorim jer svoj rad smatram prilogom ekskluzivnom diletantizmu. U njemu vidim budućnost sveta, put novih generacija. Život je umnožavanje prizora . Kraj svega je samo oproštajni polaroid -. falduh."

Ovaj fotograf je zaista video budućnost i sve one kreatore na Instagramu - ekskluzivne diletante. Verovatno bi svoj polaroid zamenio - telefonom.

Kritika izložbe Božidara Dolenca u Srećnoj galeriji SKC-a

Izdavači Beorame: Galerija Sebastijan, Atlas art agencija, Dubrovnik i Kulturni centar Beograda.

Glavni i dogovorni urednik: Ljuba Gamulin

Urednik: Slavko Timotijević

Više na blogu Dragice Vukadinović koja je radila u arhivi SKC-a:

https://skcandco.blogspot.com/2020/12/godina-beorame.html