DAMA U MRAKU - UREDNICA ILI ČAROBNICA

Film Lady in the Dark (1944), danas potcenjen zbog "seksizma" jer muškarac u tom filmu preuzima vođstvo, štaviše, žena mu ga svojevoljno prepušta, sadrži do tada najraskošniju, najrazrađeniju i najskuplju scenu viđenu na filmu, i u pitanju je uskršnja scena. Glavna junakinja, Liza Elliott (Ginger Rogers), urednica modnog magazina, ne zna šta želi da bude - urednica ili čarobnica, supruga ili ljubavnica, ženstvena ili gazda u kući. Ne zna ni koju temu da odabere za naslovnu stranu - Uskrs ili cirkus. Zato se podvrgava psihoterapiji dok se istovremeno bori za svoje mesto urednice sa ambicioznim kolegom (Ray Milland) pored kojeg oseća seksualnu tenziju, mada se zvanično mrze. Njeni snovi su u filmu predstavljeni kroz bajkovite muzičke scene.

Paramount studio nije štedeo na kostimima i scenografiji - budžet je bio neograničen. Kostim napravljen za Ginger Rogers bio je toliko obložen dijamantima i krznom, da ona u njemu nije mogla da ustane, a kamo li da igra i izvede svoju scenu, pa su i krzna i dijamanti morali da budu trimovani da bi ona u kostimu mogla da se kreće. Suprotno uvreženom mišljenju da je kostim kreirala Edith Head, dobitnica rekordnih osam Oskara za dizajn kostima, ona je za ovaj film kreirala dnevnu garderobu koju Ginger Rogers u ulozi urednice modnog magazina nosi na poslu. U svojoj autobiografiji Edith Head's Hollywood, ona kaže: "Kao Liza Elliott u Lady in the Dark, Ginger Rogers je urednica najprestižnijeg modnog magazina na svetu. Njeni kostimi morali su biti najbolji. Ona stalno sanjari da je glamurozna seksi zavodnica umesto urednice u strogo krojenim odelima, i taj zaplet je bio savršen izgovor za fenomenalne haljine."

Za ovu sekvcencu sna, scenografiju i kostime osmislio je Raoul Pene du Bois, kojeg je reditelj Mitchell Liesen, i sam kostimograf i scenograf, doveo sa Brodveja. Njih dvojica su zajedno razradili scenu sna u kojoj je uskršnja parada kombinovana sa cirkuskom. Kostim Ginger Rogers je koštao tadašnjih 35.000 dolara a danas bi koštao 635.963,92 dolara. Ovo je moguće najskuplji kostim u istoriji filma. Noge Ginger Rogers bile su osigurane na tadašnjih milion dolara, današnjih 18.170.397,73. Krzna i dijamante trimovala je dizajnerka Barbara Karinska, koja je navedena kao Madame Karinska na špici Lady in the Dark, pod "costumes executed by". Ona je napravila verziju kostima za ples a teža je korišćena za statične kadrove. Obe verzije kostima, trimovana i netrimovana, nalaze se danas u institutu Smithsonian. Film, snimljen u neprevaziđenom Tehnikoloru, bio je nominovan za Oskara za najbolju fotografiju (kinematografiju), najbolju muziku i najbolju umetničku direkciju. U to vreme, bio je uspešan i kod publike i kod kritike.

Lady in the Dark je originalno brodvejska predstava/mjuzikl za koju je reči napisao Ira Gershwin a muziku Kurt Weil. Pesma The Saga of Jenny koju ovde izvodi Ginger Rogers postala je kultni klasik u izvođenju mnogih glumica, između ostalih, i Julie Andrews. Film je izostavio mnoge muzičke numere i slično kao sa adaptacijom romana, deo publike gleda na film kao na bledu kopiju nedoraslu originalu, međutim, današnja publika može u ovom filmu da nađe mnoge aktuelne teme kao što su rat polova, ili jednakost polova, posebno u poslovnoj sredini, i umesto da mu feministkinje daju slabe ocene jer "pobedu" na filmu odnosi dominantan muškarac dok u praksi ženama vladaju slabići koji im daju iluziju slobode u smislu veze bez obaveza, možda opaska Lizinog novog šefa (poslovno i privatno), da joj bes služi kao zamena za seks, treba ozbiljno biti uzeta u obzir. Usput rečeno, to je bilo i prvi put da je reč "seks" izrečena u mejnstrim holivudskom filmu. Možda ćete poželeti da ošamarite Raya Millanda u više navrata tokom gledanja ovog filma, ali to je toliko bolje nego suptilna poniženja kojima vas izlažu današnji feminizirani muškarci koji su u trci sa ženama - ne za njihovo srce ili za poslovnu poziciju, već za to ko je veća žena od njih dvoje. Ne u smislu da sada svi muškarci žele promenu pola, najčešća je pojava izgubljenog slučaja koji će vas ponižavati svojim namernim nemarom. Nakon gledanja celog filma Lady in the Dark odlučite da li ćete ga ipak poslati u LGBTQ kamp, što bi rekla SheraSeven. Sprinkle sprinkle!

https://m.ok.ru/video/266200418979

Ray Milland koji je u to vreme i bio seks simbol, poreklom Velšanin, kao Richard Burton, osvojio je niz vrlo zasluženih nagrada za ulogu alkoholičara u filmu The Lost Weekend (1945) - za najboljeg glumca u Kanu, Zlatni globus, a zatim i Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu. Pre toga je bio vojnik i iskusan strelac, jahač i pilot (sigh). Hemija između Ginger Rogers i Raya Millanda je prethodno viđena u komediji Billyija Wildera The Major and the Minor (1942) za koju je Milland odabran jer je stao na crveno u isto vreme kada i reditelj koji ga je tom prilikom pitao da bude u filmu. Kasnije su snimili The Lost Weekend za koji su obojica dobili Oskara. Holivud je bio nesalomiv kad su talent i lepota vladali neprikosnoveno a suprotni polovi bili 'leading man' i 'leading lady' čija hemija na velikom platnu je punila bioskopske blagajne. The Major and the Minor, za razliku od Lady in the Dark, drži 100% svež skor na filmskom sajtu Rotten Tomatoes, što znači da mu savremene filmske teoretičarke još nisu prišle, ali bez brige, naći će načina da ga iskasape. Najbolje je ne obraćati pažnju na to i gledati stare filmove bez savremenih predrasuda, jer snimani su na osnovu starih. Razumemo ih bez problema jer je ljudska priroda starija od novonastalih teorija o njoj. Kao i kolektivno nesvesno. Kao i dva suprotna pola. Lično, više bih volela da mi Ray Milland izmakne stolicu nego da svu vlast prepustim plenumima.