SVE IZLOŽBE POVODOM OBELEŽAVANJA STOGODIŠNJICE ROĐENJA MARILYN MONROE
- Jovana Dimitrijevic
- 6 hours ago
- 11 min read
Povodom stogodišnjice rođenja holivudske ikone Merilin Monro (1. jun 2026. godine), širom sveta organizovan je niz velikih izložbi i kulturnih događaja koji osvetljavaju njen život, umetnički doprinos i modno-kulturno nasleđe.
Ispod je detaljan pregled najvažnijih svetskih izložbi i institucija u kojima se one održavaju, dakle sve izložbe posvećene Marilyn Monroe:
Velika Britanija (London)
Merilin Monro: Portret - Marilyn Monroe: A Portrait
National Portrait Gallery (Nacionalna galerija portreta, London)
Velika retrospektivna izložba fokusirana na vizuelno nasleđe Merilin Monro kroz radove slavnih umetnika poput Endija Vorhola i fotografa kao što su Sesil Biton i Ričard Avedon.
Merilin Monro: Zvezda koja je sama sebe stvorila (Filmska retrospektiva) - Marilyn Monroe: Self Made Star
BFI – British Film Institute (Britanski filmski institut, London)
Sjedinjene Američke Države (Los Anđeles i Njujork)
Merilin Monro: Holivudska ikona - Marilyn Monroe: Hollywood Icon
Academy Museum of Motion Pictures (Muzej filmske umetnosti Američke akademije, Los Anđeles)
Izložba obuhvata stotine originalnih predmeta, uključujući kostime iz filmova, scenarije, lična pisma i neobjavljene dokumente.
Merilin Monro: Imerzivno iskustvo - Marilyn Monroe: The Immersive Experience
Lokacija: Multimedijalni prostori u Los Anđelesu / Holivudu
Tehnološki napredna postavka koja donosi prve svetske 3D fotografije i digitalne projekcije posvećene
Manifestacija Merilin: Stvaranje ikone - Manifesting Marilyn: The Making of an Icon
Genesis House (Njujork)
Takođe imerzivna izložba koja nudi savremeni osvrt na njenu inteligenciju, ambiciju i ulogu biznismenke koja je sama upravljala svojom karijerom.
Francuska (Pariz)
Merilin Monro: 100 godina! - Marilyn Monroe: 100 Ans!
Cinémathèque française (Francuska kinoteka, Pariz)
Postavka koja prati njen meteorski uspon u Holivudu od 1946. do 1962. godine, prikazujući njenu garderobu, filmske isečke i arhivska dokumenta.
Italija (Milano)
Iza ikone: Merilin Monro - Beyond The Icon: Marilyn Monroe
Mudec - Museo delle Culture (Muzej kultura, Milano, pod pokroviteljstvom brenda Guess)
Fokusira se na kultne fotografije koje su napravili Milton H. Grin, Sem Šo i Bernard of Hollywood, uz izložbene komade odeće.
Holandija (Groningen)
Merilin – 100 godina Merilin Monro - Marilyn - 100 jaar Marilyn Monroe
Forum Groningen (Groningen)
Izložba zasnovana na obimnoj privatnoj kolekciji Teda Stampfera, koja kroz njene lične predmete i knjige prikazuje ženu iza mita.
Portugalija (Lisabon)
Merilin: Ikona veka - Marilyn: Icon of the Century
🌍 Regionalni i domaći odjek (Balkan)
Naš skromni doprinos u Leskovcu, u kući Dragana Jovića Lisca, postavka radova, story boarda i postera za film inspirisan njome, Lodger (2020) koji možete pogledati na našoj naslovnoj strani, harlequeen.org ako skrolujete do sekcije CINEMA. Takođe, na našem Instagram profilu postavlja se u nastavcima nova verzija filma Beauty Is Truth (2017) instaliran u reelovima. Postavljanje je podešeno tako da scena u kojoj Marilyn duva rođendansku svećicu padne tačno na njen rođendan:
Jugoslovenska kinoteka je stogodišnjicu rođenja Merilin Monro obeležila velikim, ekskluzivnim filmskim retrospektivnim ciklusom pod nazivom "Ciklus filmova Merilin Monro (1926-1962)". Program projekcija održanih u sali u Uzun Mirkovoj 1 od 29. maja do 27. juna 2026. godine bio je osmišljen tako da publici predstavi njene faze zvezde u usponu i njeno zlatno doba i kultne klasike:
Džungla na asfaltu (The Asphalt Jungle, 1950) – čuveni film noar Džona Hjustona u kojem je Merilin, uprkos manjoj ulozi, skrenula ogromnu pažnju javnosti i kritike na sebe.
Sve o Evi (All About Eve, 1950) kultna i višestruko Oskarom nagrađena drama Džozefa L. Mankievica u kojoj igra mladu i ambicioznu glumicu.
Oženjeni neženja (We're Not Married!, 1952) – romantična komedija Edmunda Guldinga koja je otvorila prve dane ovog bioskopskog ciklusa.
Majmunska posla (Monkey Business, 1952) – urnebesna skrubol (screwball) komedija legendarnog Hauarda Hoksa. Skrubol, žanr koji je postao popularan tridesetih godina prošlog veka, dve decenije kasnije, na svom zalasku, spaja dvoje svojih najpopularnijih komičara-veterana, Kerija Granta i Džindžer Rodžers sa novom zvezdom koja će se pokazati kao jedna od najvećih komičarki svih vremena - Merilin Monro.
Moja omiljena scenu u komediji u kojoj naučnik pronađe eliksir mladosti, ali, vršeći eksperimente na sebi, kao što to obično biva, sve više povećava dozu moćne hemikalije zbog čeka postaje infantilan, u čemu ga u stopu prati njegova verna supruga. O Džindžer Rodžers sam već pisala ovde a o Keriju Grantu u sledećim tekstovima:
🌟 Zlatno doba, komedije i kultni klasici
Nijagara (Niagara, 1953) – napeti film noir Henrija Hataveja u kojem je Merilin femme fatale. Ovo je godina u kojoj je postala najveća holivudska zvezda i br. 1. na bioskopskim blagajnama širom sveta.
Muškarci više vole plavuše (Gentlemen Prefer Blondes, 1953) – čuveni muzički hit Hauarda Hoksa (ponovo) u kom izvodi legendarnu numeru "Diamonds Are a Girl's Best Friend".
Ova scena, za koju je koreografiju radio otac modernog džez plesa, Džek Kol, koji je nekoliko puta radio i sa Merilin i sa Ritom Hejvort i sa drugim divama čije pokrete je režirao do sitnica, deluje tako prirodno a u stvari je svaki trzaj ramenima i kukovima proračunat i deo do besvesti uvežbavane tačke. Glumac je morao da ume da igra i da peva, da na dan snimanja izgleda perfektno, zna sve pokrete i korake, reči pesme, u kom pravcu treba da gleda, da tačno stane na svaku crtu kako bi kadar ispao savršeno i da sve vreme dok to radi, zrači šarmom i harizmom, znači da to drži "uključeno", kao što je Merilin znala da uključi svoju filmsku personu onda kada je želela da bude viđena. To je zahtevalo ogromnu mentalnu i fizičku disciplinu, posvećenost i - talent! Pogledajte kako joj je kosa naelektrisana i scena se ne prekida da bi joj frizura bila popravljena - kadrovi u starim filmovima su trajali dugo i glumac je morao da scenu izvodi skoro pa kao u pozorištu - bez prekida.
Sedam godina vernosti (The Seven Year Itch, 1955) – komedija Bilija Vajldera iz koje potiče najpoznatija svetska filmska scena sa belom haljinom koja odskače iznad rešetke metroa.
Princ i igračica (The Prince and the Showgirl, 1957) – romantična drama u kojoj glumi rame uz rame sa glumcem koji se smatra najvećim glumcem svig vremena, Lorensom Olivijeom, koji je ujedno i režirao film i sam odabrao Merilin za svoju partnerku u filmu. Mada se na snimanju nisu dobro slagali i mada Olivije jeste bio ljubomoran na nju jer je prirodno posedovala ono zbog čega je on morao naporno da radi, mislim da je on kao glumicu i najbolje razumeo o čemu je pričao u ovom intervjuu gde kaže da je ona pre svega bila model i da je želela da se pokaže što je drugačije od glume, ali da je to njeno pokazivanje ispadalo bolje nego metodska gluma kojom su joj kasnije "napunili glavu". On smatra da se nepotrebno mučila usavršavajući nešto što je već bilo savršeno. Potpuno se slažem, mada znam da nije mogla drugačije. Ovaj film je svojim čarobnim objektivom snimio Džek Kardif, a o njemu i Olivijeu sam već pisala ovde.
Neki to vole vruće (Some Like It Hot, 1959) – po mnogima najbolja komedija svih vremena u režiji Bilija Vajldera (opet), gde Merilin briljira kao Šugar Kejn Kovalčik uz Tonija Kertisa i Džeka Lemona.
Toni koji se ovde pretvara da je milioner-nalsednik Shell Oil kompanije, naglasak je maznuo od Kerija Granta a radnja ovog filma je smeštena u 1929., u vreme prohibicije kada je Grant, slično protagonistima filma, išao na turneje sa vodvilj trupama pre nego što će probiti na filmu.
🎭 Ozbiljne dramske uloge i kraj karijere
Reka bez povratka (River of No Return, 1954) – vestern Ota Premingera (o kojem sam već pisala ovde ) u kojem je pokazala zavidan dramski kapacitet igrajući pored velike zvezde vesterna, Roberta Mičama. Merilin nije volela ovaj film, smatrala je da je traće na vestern, ali ga je morala odraditi po ugovoru. Uskoro osniva svoju producentsku kuću sa svojim prijateljem i saradnikom, gore pomenutim fotografom Miltonom H. Grinom.
Autobuska stanica (Bus Stop, 1956) – film koji filmski kritičari često izdvajaju kao glumački verovatno najzrelije i najbolje ostvarenje u njenoj karijeri. Merilin je naporno radila na svom "leskovačkom" akcentu za ovaj film a još napornije da ubedljivo odglumi kako ne ume da peva jer junakinja ovog filma je prosta devojka sa sela koja mašta o Holivudu, ali avaj - talenta nema. To je bio i prvi film koji je ko-producirala njena producentska kuća - Marilyn Monroe Productions (drugi i poslednji je bio onaj sa Olivijeom). Merilin je imala potpunu kontrolu nad kostimima koje će nositi - sama ih je iščeprkala iz arhive Fox studija. Potpuno je kontrolisala uglove kamere kao i boju kose glumaca. Ono što je kamera zabeležila je njen potpuno uživo snimljen nastup pred kamerama, u jednom mahu - raritet za filmove tog vremena gde su takve tačke snimane 100% kontrolisano i na plejbek, kao "Diamonds Are a Girl's Best Friend". E, ovo je totalna suprotnost tome. Totalno pozorište, što ima smisla pošto je film adaptacija brodvejskog komada. Takođe, Merilinino mucanje, nesigurnost i plačljivost su bili stvarni jer je ona, kontrolišući sve ostalo, izgubila kontrolu nad sobom.
Hajde da se volimo (Let's Make Love, 1960) – romantična muzička komedija Džordža Kjukora u kojoj je u Americi debitovao Iv Montan. Oboje u braku u to vreme, Iv i Merilin su se upustili u aferu. Merilinin brak sa piscem Arturom Milerom je nekako uvek bio u krizi jer se on nje stideo a istovremeno bio u jednostranoj kompeticiji s njom pošto je ona bila slavnija i bogatija od njega i Milton Grin kaže da je Merilin zatvorila svoju producentsku kuću jer se to Arturu nije sviđalo i bio je ljubomoran. Iv Montan je, ironično, dobio ovu ulogu preko Artura Milera jer je glumio u francuskoj filmskoj adaptaciji njegovog komada The Crucible (1957). Isto tako, Miler je zahvaljujući ovom komadu dobio za zeta Danijel-Dej Luisa kada je glumac radio na adaptaciji komada za film The Crucible (1996) i došao mu u kućnu posetu.
Neprilagođeni (The Misfits, 1961) – melanholičan savremeni vestern rađen po scenariju Artura Milera, a u režiji Džona Hjustona, s kojim je ovaj program i počeo. Ovo je njeno poslednje završeno filmsko ostvarenje, kao i poslednji film Klarka Gejbla. Brak sa Arturom Milerom joj se raspao u toku snimanja ovog filma a uskoro će i ona i Klark Gejbl biti mrtvi. Mnogi navode ovaj film kao njenu ličnu tragediju koja je doprinela njenoj psihičkoj ranjivosti i uskoroj smrti. Nakon dva pobačaja (zbog endometrioze) u braku u kojem je suprug stalno emitovao svoju sliku o njoj na nju, Merilin je jedva preživela snimanje ovog filma po scenariju svog supruga u kojem glumi sebe - to jest, onako kako je on video. I ona je postala taj lik. Setno je gledati njih dvoje i još jednog tragičnog lika, Montgomeri Klifta, kako glume slučajeve izgubljene u pustinji.
Na snimanju je, osim Merilinine stalne saradnice, Iv Arnold, čija zadužbina se pridružila proslavi stogodišnjice Merilin Monro, bila i fotografkinja Inge Morat, kojom se Artur Miler oženio nakon razvoda od Merilin i čiju je ćerku, Rebeku Miler oženio Danijel-Dej Luis nakon raskida sa Izabel Ađani. Verovatno bi Frojd imao svašta da kaže o ovim slučajevima a Jung bi se složio.
Glow up: nikad lepša Merilin na probi kostima i frizure za svoj poslednji film
Ali, za Merilin zapravo ovo nije bio tragičan kraj a ovaj deo priče je nekako do pre petnaestak godina bio prosto manje prepričavan. Jedino se pričalo kako je bila sve više mentalno nestabilna i zavisna o barbituratima i kako je otpuštena sa snimanja svog poslednjeg, nedovršenog filma Nešto mora da se da (Something's Got to Give, 1962), rimejk skrubol komedije iz 1940. sa Kerijem Grantom Moja omiljena žena (My Favorite Wife) Ali, istražujući za svoj film inspirisan njome, otkrila sam da je Merilin vraćena na posao i to za duplo veću platu koju je Liz Tejlor dobila za Kleopatru, tada rekordnih milion dolara. Merilin bi dobila dva. Nakon razlaza sa Arturom, u život joj se vratio bivši muž Džo DiMađo koji joj je postao oslonac, prijatelj i verovatni budući muž. Ostala je u dobrim odnosima i sa Arturom Milerom i njegovom porodicom, pa je tako njen bivši svekar, Arturov otac isidor Miler pratio na proslavu rođendana predsednika Džona Kenedija 1962. gde je izvela svoju skandaloznu tačku"Happy Birthday Mr. President" u prozirnoj haljini s cirkonima. Kupila je svoju prvu kuću koju je s velikom radošću renovirala, opremala, i uživala radeći u bašti oko nje. Apsolutno ništa u tom trenutku nije ukazivalo na to da bi se ona ubila.
Priča o njenom nameštaju i poslednjem danu života krije sledeće detalje:
🛋️ Kupovina i isporuka na dan smrti (4. avgust 1962.)
Početkom 1962. godine, Merilin Monro je kupila svoju prvu kuću u životu – imanje u španskom stilu u naselju Brentvud u Los Anđelesu. Bila je izuzetno uzbuđena zbog opremanja svog novog doma.
Bela komoda: Na sam dan svoje smrti, 4. avgusta 1962. godine, Merilin je lično potpisala priznanicu za isporuku bele komode sa fiokama (engl. chest of drawers), koju je kupila od kompanije Pilgrim's Furniture.
Poslednji ček: Kako bi platila ovaj komad nameštaja, napisala je i potpisala ček na iznos od 228,80 dolara. To je zvanično poslednji ček koji je u životu potpisala.
Psihološki kontekst: Forenzički psiholozi i stručnjaci za grafologiju (analizu rukopisa) analizirali su ovaj ček i prateću priznanicu. Istakli su da rukopis "teče slobodno" i da činjenica da je aktivno opremala kuću manje od 24 sata pre smrti ukazuje na to da Merilin u tim trenucima vrlo verovatno nije planirala samoubistvo, što i danas podgreva teorije zavere o njenom odlasku.
🔨 Sudbina nameštaja i aukcije
Nakon njene tragične smrti, sudbina nameštaja iz kuće u Brentvudu imala je nekoliko faza:
Rasprodaja odmah nakon smrti (1962–1963): U to vreme javnost još nije imala razvijenu svest o kolekcionarstvu ličnih stvari poznatih ličnosti. Većina meksičkog nameštaja koji je donela sa putovanja iz Meksika, kao i krevet i noćni stočić na kojem su stajali njeni lekovi, rasprodati su lokalnim kupcima za male iznose (krevet je prodat jednoj ženi za samo 50 dolara, a noćni stočić za 7,50 dolara).
Aukcije povodom stogodišnjice (2026): Pomenuti poslednji potpisani ček od 228,80 dolara i originalna priznanica o isporuci komode postali su centralni eksponati velikih aukcija kuća Heritage Auctions i Julien's Auctions koje se održavaju povodom 100 godina od njenog rođenja. Ove kuće su otvorile arhive i ponudile kolekcionarima ove predmete kao deo "neprečišćenog i intimnog portreta" njenih poslednjih dana.
Izložba u muzeju: Pored aukcija, ovaj istorijski ček i priznanica ustupljeni su i velikoj gore pomenutoj izložbi „Marilyn Monroe: Hollywood Icon“ u Muzeju filmske umetnosti Američke akademije u Los Anđelesu, gde posetioci mogu uživo da vide dokaz o njenim poslednjim satima života. Da li ovakve stvari treba stavljati na aukciju odn. izložbu? Meni je dragocena informacija koja potvrđuje da Merilin nije bila suicidna. A i pamtim aukciju njene perike, veštačkih trepavica i umetaka za grudi ("falsies") koje su prodavali pogrebnici iz mrtvačnice koja je pripremila za sahranu.
Merilinina kuća je nakon pokušaja rušenja dobila status spomenika kulture koji u Los Anđelesu pruža snažnu pravnu zaštitu, ali ne garantuje 100% da kuća nikada neće biti srušena.
Evo kako tačno funkcioniše zaštita njene kuće u Brentvudu (skorašnja odluka iz juna 2024. godine) i koji su stvarni rizici koji je i dalje vrebaju:
🛡️ Šta zaštita zapravo radi?
Kada je Gradsko veće Los Anđelesa proglasilo kuću na adresi 12305 Fifth Helena Drive za istorijsko-kulturni spomenik (Historic-Cultural Monument), donete su sledeće prepreke za vlasnike:
Zabrana automatskog rušenja: Vlasnici više ne mogu da dobiju brzu, rutinsku dozvolu za rušenje.
Privremena blokada: Ako vlasnici podnesu zahtev za rušenje, Komisija za kulturno nasleđe može odložiti rušenje na period do 180 dana (uz mogućnost produženja za još 180 dana).
Vreme za alternativu: Svrha tog odlaganja je da se pruži vreme gradu, fondacijama ili muzejima da pronađu kupca koji bi spasio kuću ili da se objekat bezbedno preseli na drugu lokaciju.
⚠️ Zašto kuća ipak NIJE potpuno bezbedna?
Postoje tri ključna razloga zašto status spomenika kulture nije apsolutni "štit":
Odlaganje, a ne trajna zabrana: Zakon u Los Anđelesu zapravo ne zabranjuje rušenje zauvek. Ako nakon isteka maksimalnog roka odlaganja (oko godinu dana) niko ne ponudi kompromisno rešenje ili ne otkupi kuću, vlasnik zakonski ima pravo da nastavi sa rušenjem.
Sudski spor vlasnika protiv grada: Trenutni vlasnici (noveau riche + old money bračni par Roj Bank i Brajna Milstajn) podneli su tužbu protiv grada Los Anđelesa. Oni tvrde da je grad vlastitim interesima "izmanipulisao proceduru" i da im proglašenje spomenika narušava ustavna prava na privatnu svojinu. Ako sud presudi u korist vlasnika, zaštita može biti poništena.
Namerno zapuštanje ("Demolition by Neglect"): Čest trik bogatih investitora u Americi jeste da kuću ostave potpuno nezaštićenu od vremenskih neprilika, vlage i propadanja. Kada objekat postane strukturalno nebezbedan za okolinu, grad je prinuđen da sam naloži rušenje iz bezbednosnih razloga, bez obzira na istorijski status.
🏛️ Trenutni status
Za sada, kuća je fizički bezbedna jer je pod strogim nadzorom javnosti i konzervatorskih društava, a vlasnicima su zabranjene bilo kakve spoljne prepravke. Međutim, sudbina imanja Merilin Monro će se konačno rešiti tek kada se završi sudski spor između vlasnika i grada Los Anđelesa.
Čitajte o Merilin na ovom sajtu:
