UJKA SILAS, ZELENI ČOVEK I DRUGE PRIČE ZA NESTABILNO LETNJE VREME
- Jul 2
- 12 min read
Updated: Jul 3
Napolju je ili 1000 stepeni u hladu, ili zatišje pred buru ili tropska oluja praćena zemljotresom. Najbolje je navući teške zastore, poželjno od žakara, i izolovati se u srcu mahovinaste tame dok napolju prži sunce ili pucaju munje i gromovi. Ako ne preti previše opasnosti da grom ubije kompjuter, najbolji program su stare britanske gotske ili misteriozne serije. Kod nas su neke prikazivane, kao Šerlok Holms (Granada TV) ili adaptacije dela Agate Kristi, ali ih je zapravo proizvedeno u mnogo većem broju. Ima serija u nastavcima, u povezanim nastavcima ili u kojima je svaka epizoda sama za sebe, ima TV filmova, ima kratkih epizoda, kraćih od pola sata ili gde je svaka epizoda dužine dugometražnog filma. Obično je u pitanju vrhunska gluma u lepom krajoliku a čak i kada je snimano na sound stageu, to ne oduzima ništa od celokupne uverljivosti dobro napisanog i odglumljenog komada. Bilo da se radi o natprirodnim ili objašnjivim misterijama, granica između njih nije oštra - ona je u zoni sumraka. Britanci umeju da prirodno naprave priču s elementima natprirodnog, možda jer potiču sa ostrva klimatski predodređenog za takve priče. Na kraju krajeva, ovde je rođen gotski roman.
Ujka Silas, gotski roman Šeridana Lefanua, dobio je svoju najbolju ekranizaciju u TV seriji The Dark Angel (1989) gde se u naslovnoj ulozi ujaka pojavljuje Peter O'Toole tako da novu verziju ne treba praviti, makar ne još nekoliko decenija jer je njega teško nadmašiti a od starih novijih glumaca može Tom Hiddleston. Glavna junakinja, Mod Rutin (Beatie Edney), zbog naivnosti i nesmotrenosti svoga oca koji po svaku cenu brani porodično ime i čast, dospeva pod starateljstvo svog misterioznog ujaka Silasa koji će pokušati da joj oduzme nasledstvo, razum, pa i sam život. Sićušna u odnosu na velelepnu građevinu koja je njen porodični dom i nameštaj koji je okružuje i zarobljava, ona zadivljeno gleda u ujakov portret iz mlađih dana i sanjari o njemu. "Ova monotonija i tišina bili bi užasni osobi manje priviknutoj na to od mene. Svakako, to je imalo svog uticaja." Da li ste nekada imali porodicu ili rodbinu koja pokušava svim sredstvima da vas izgura iz kuće i oduzme vam ono što vam po rođenju pripada? U osvit industrijske revolucije, ljudi su uglavnom materijalno zavisili od svog nasleđa i statusa porodice, dok je poslova bilo malo i retki su posedovali veštine za koje bi neko platio. Uglavnom se živelo od obrade zemlje ili pomorstva a ako se žena nije bavila prostitucijom ili bila služavka, porodica je mogla da joj zabrani obavljanje bilo kakvih poslova, tako da je položaj žene bio još teži. Kad se na to doda i prednost muškaraca pri nasleđivanju, ne čudi što su žene glavni likovi i pisci ovakvih romana.
U osvit doba veštačke inteligencije, sve više ljudi u razvijenim zemljama se suočava sa beskućništvom a u Englesku su se vratile tzv. dikensovske bolesti među decom. Sve je teže pobeći iz doma gde postoji nasilje ili izolacija, pogotovu za žene i decu. Vampirski karakter srodnika i njihovo gotovo ili doslovno incestuozno mešanje u suštinu nečijeg bića, ova serija dočarava koristeći se ogledalima, što kao vešto postavljenim komadima scenografije, što kao sočivima - promenom objektiva na kameri, rukama sa veoma, veoma, izmanikiranim noktima kojima grabe glavnu junakinju za lice i za lokne i osvetljenjem. Ogledalima koja uramljuju svaki frame i ili ga fragmentišu a odraz se vidi u drugom odrazu, postiže se efekat "uramljenosti", ili being framed, biti u klopci koja je oko posmatrača koji u vama vidi svoj iskrivljeni odraz odn. on ga reflektuje i time se na vas odražava - on kreira vašu stvarnost. Ljudi odrasli u narcisoidnim porodicama znaju kako izgleda kada se na njih projektuju tuđa krivica i sram. Ovde je direktor fotografije odradio više od polovine posla a gluma Jane Lapetoire u ulozi francuske guvernante koja mrcvari svoju štićenicu veoma podiže očekivanja da će se u jednom trenutku iskeženih očnjaka baciti na nju. Serija je iz nepoznatih razloga do te mere zaboravljena da se na Youtube-u jedva može naći koji klip da se pogleda. Serija ima tri epizode od kojih je svaka kao film. Peter O'Toole o čijem opusu se može beskrajno pisati, ovde je istovremeno i šarmantan i odvratan, prepreden a izaziva sažaljenje i užas. Neke scene ostavljaju utisak da se Coppola njima inspirisao kad je režirao Drakulu. "Mislićeš da sam okrutan, veoma sebičan, ali ljubav je uvek sebična; što jača, to sebičnija. Kako sam ljubomoran ne možeš pojmiti. Moraš poći sa mnom voleći me, do smrti; ili mrzeti me i opet poći sa mnom mrzeći me do smrti i nakon smrti." Pisac Šeridan Lefanu je tvorac Karmile, jednog od temeljnih književnih dela vampirske literature a bio je jedan od najznačajnijih gotskih pisaca viktorijanskog doba. Kao i Peter O'Toole, irskog je porekla. Junakinja njegovog romana nije bespomoćna, naprotiv, ona ima veliku prednost: ne pije i ne drogira se. Kada shvati da joj ujak i guvernanta sipaju drogu u hranu i piće, ona prestaje da jede i pije do izbavljenja. Feminizam često osuđuje lik tzv. damsel in distress koju spašava neki gospodin, ali u praksi je iz ovakvih situacija nemoguće izaći tako što se povučete za pertle i izađete i zapravo feministički odgovor na galantnog heroja koji mladu damu vadi iz nemoguće situacije u stvarnosti ne postoji jer je za ovakav tip nasilja neophodna operacija tipa zaštite svedoka gde se žrtva premešta daleko od svog doma i prekida svaki kontakt, često pod skrivenim identitetom. Trenutno, teret dokazivanja zlostavljanja, pogotovu ako je ono psihičko ili se radi o izolaciji, ekonomskom nasilju i slično, je na žrtvi kao i pronalaženje novog doma i posla. Čak i neko ko ne trpi nasilje i ima prihode teško može napustiti svoj stari život i početi sve ispočetka, a kamo li neko ko je stalno istraumiran i nema prihode. Zbog toga su gotske priče uvek aktuelne i stalno pronalaze novu publiku.
U trenutku dok pišem ovaj članak, na moje veliko iznenađenje, sve tri epizode su postavljene na YouTube. Do pre deset dana,. samo ovaj klip iznad se mogao naći a cela serija je bila dostupna na ruskoj platformi ok.ru
Igrani film Uncle Silas (The Inheritence) - Ujka Silas ili Nalseđe iz 1947. svakako treba pogledati. U ulozi ujaka je mladi Derric De Marney kojeg sam zapazila u jednom od ranijih Hičkokovih filmova Young and Innocent (1937) snimljenog u Engleskoj pre nego što je Hič zapalio za Holivud. Kada ga vidite, još jasnije je da bi Tom Hiddleston bio dobar cast za neku narednu verziju, jer to je ono što se sada najviše pravi, nove verzije starog bez nekih novih literarnih predložaka ili originalnih scenarija. Svakako je u pitanju kvalitetno štivo. Ne treba ga pobrkati sa drugim štivom odn., serijom sličnog imena, My Uncle Silas, mada glavni glumac iz ove serije, Albert Finney i pisac Ujka Silasa fizički liče. Interesanta je druga serija u kojoj se Albert Finney pojavljuje, The Green Man ili Zeleni čovek iz 1990.
U seriji on glumi Morisa, vlasnika stare porodične vile pretvorene u odmaralište "Zeleni čovek", čija glavna preokupacija su žene i piće. Mada se priča da je vila zaposednuta i da postoji poltergajst aktivnost u njoj, on te priče koristi za privlačenje turista i ne primećuje nikakve neobične aktivnosti - sve dok jednog dana ne primeti. On sam živi u toj kući sa svojom porodicom, starim ocem, ćerkom i novom ženom ili partnerkom a pridružuju im se sin i snaja kada deda umre, po svemu sudeći, od straha. Uskoro se mračne sile materijalizuju, ali glavni junak kao mnogi lakomisleni ljudi, tu za sebe vidi priliku da sklopi pakt sa njima i dođe do izvora beskrajne moći, bogatstva i, naravno, žena. Toliko je na kraju zaglavio da je sam univerzum došao da ga vadi iz čabra poslavši jednog svog birokratu da mu pomogne da demone vrati u pakao. Vrlo inventivan prikaz božje intervencije i mada specijalni efekti nisu ništa specijalno, pametno su osmišljeni i imaju efekta. Posebno je simpatičan lokalni neverujući i naizgled gay pastor kome se vera vraća onda kada je pozvan da izvrši egzorcizam a onda mora i da ga izvede do krajka da bi izvukao živu glavu. Sve u svemu, vrlo zabavne i poučne tri epizode uz soundtrack Kylie Minogue koja se stalno čuje sa vokmena Morisove ćerke dok Moris preferira muziku tridesetih i četrdesetih. Originalnu muziku za seriju komponovao je Tim Souster za šta je nagrađen BAFTA nagradom za najbolju originalnu televizijsku muziku.
Inače, zeleni čovek je biće iz keltskog folklora i predstavlja šumsko božanstvo, često prikazano kao lice obraslo u lišće umesto kose i brade. Ovo lice može se naći uklesano u zidove i tavanice katedrala i crkava širom evrope i tumači se kao ostatak paganizma u ranom hriščanstvu koji zapravo nikad nije iskorenjen jer su sujeverja sveprisutna kao i zabluda da se silama prirode može upravljati i usmeravati ih u sopstvenu korist bez katastrofalnih posledica, dok mi ni sopstvenom prirodom ne vladamo. Čak i kada je demonsko uklonjeno iz njegovog života, Moris se brzo vraća starim navikama. Albert Finney je maestralan glumac koji je najbvolje od sebe dao u ulozi neizlečivog alkoholičara u filmu Under the Volcano (1984) za koji je trebalo da dobije Oskara jer po ubedljivosti ne zaostaje za Oskarom nagrađenoj glavnoj ulozi Raya Millanda u filmu The Lost Weekend. Nažalost, izbegla mu je i BAFTA nagrada za ovu seriju a i nominovani montažer Masahiro Hirakubo ostao je bez nagrade.
Još jedan velikan britanskog glumišta, Jeremy Brett, nama poznatiji kao omiljeni i neprevaziđeni Šerlok Holms Granada televizije, pojavio se u TV ekranizaciji Rebeke, romana Daphne du Maurier prema kojem je Hičkok snimio svoj čuveni istoimeni film 1940. u kojem su glavne uloge tumačili Laurence Olivier, Joan Fontaine, Judith Anderson i George Sanders. Film je neprevaziđen, ali vredi pogledati i ovu TV adaptaciju, ne i jedinu, jer je Jeremy Brett eyecandy i kao takav se pojavljuje i u jednom TV filmu, takođe u Granadinoj produkciji, The Good Soldier u kojem tumači tog "dobrog vojnika", kapetana Ašburnama koji svojim ponašanjem uništava žene iz svog okruženja, mada je u naizgled srećnom braku. Tragedije koje nastaju dostojne su biografija romantičarskih pesnika i pisaca koji su stvorili gotsku literaturu. Autor istoimenog romana po kojem je snimljen film, Ford Madox Ford, napisao je delimično autobiografsko delo koje se smatra jednim od najboljih britanskih romana svih vremena. Jednu od kapetanovih žrtava glumi mlada Pauline Moran, nama poznata kao Poarova perfektno obučena i uvek pripravna sekretarica gospođica Lemon.
Naravno, danas možda postoje i generacije koje nisu pogledale Granadinog Holmsa koji se smatra definitivnim Holmsom i jedinom verzijom ekranizacije po kanonu, tj. baš onako kako je Arthur Conan Doyle napisao svoje priče a da to baš tako bude insistirao je sam glavni glumac koji se smatra ovaploćenjem Holmsa. Verovatno se sve epizode mogu naći na YouTube-u, serija se snimala desetak godina i ima ih dosta. Mi smo ih gledali skoro u isto vreme kako su snimane ili sa malim zakašnjenjem, a onda su bezbroj puta reprizirane, pogotovu su za vreme NATO bombardovanja predstavljale dobru distrakciju a PInk TV ih je puštala u neodređenim terminima, i po nekoliko puta dnevno. Ne znam da li je to bilo strateški ili im je to prosto prvo došlo pod ruku za popunjavanje programa, ali mene stvarno nije bilo briga da li lete, da li bombarduju i da li je prošla uzbuna ako je Holms bio na ekranu a inače sam bila prestravljena. Ova serija je predstavljala potpuni beg iz bezizlazne situacije i ja sam obožavala one maglovite pejzaže sa gotskim građevinama i misterije na ivici natprirodnog koje niko nije mogao da reši osim najslavnijeg detektiva na svetu. Mnogi će se složiti da je to jedna od najboljih TV serija koju smo ikada pogledali. U epizodnim ulogama su se pojavili mnogi glumci koji su tu započeli svoju karijeru, kao Jude Law i serija je tokom godina mnogima bila odskočna daska.
Tales of the Unexpected je takođe serija od mnogo, mnogo epizoda od kojih je svaka zabavna na svoj način. Neke su komične, neke mračnije, neke imaju elemente natprirodnog, neke se bave "običnim" zločinima i kriminalcima. U svaku epizodu nas uvodi pisac Roald Dahl, autor ovih priča i jedan od najpopularnijih pisaca dečje literature svih vremena - Čarli i fabrika čokolade je njegovo delo, kao i Matilda. Spada u najbogatije mrtve poznate ličnosti jer njegove knjige i dalje generišu ogroman prihod. Seriju je producirala Anglia, nama poznata po emisji "Opstanak". Evo play liste te serije, a sigurno ima još epizoda koje se mogu pronaći a nisu na ovoj listi:
Moja omiljena epizoda sa Joan Collins:
U seriji su gostovali i mnogi drugi poznati glumci a u drugim sezonama su drugi pisci preuzeli ulogu scenarista - kada se pogleda koncept, mogli su tako da smišljaju priče doveka i to jeste trajalo dosta dugo, od 1979. do 1988. tako da seriju možete da bindžujete mesec dana i više. Ovaj koncept je već bio oproban još ranih šezdesetih godina kada je Dahl bio domaćin serije Way Out za američku CBS televiziju a kasnije ga je preuzela nama poznata Zona sumraka koja se prikazivala decenijama. Nešto slično predstavlja i Westcountry Tales koja se bavi natprirodnim i folklorom:
Seriju, odn. epizode su napisali gledaoci na apel BBC televizije i njih 14 je adaptirano u TV scenarije. Neke se mogu naći odmah, neke su počele da se pojavljuju dok sam uporno pretraživala YouTube i neko je počeo da ih postavlja, na Wikipediji postoji kompletan spisak: https://en.wikipedia.org/wiki/West_Country_Tales
Orson Welles je napravio jednu svoju takvu seriju, Orson Welles' Great Mysteries koja se emitovala od 1973. do 1974. Naizgled samo kao domaćin koji se pojavljuje na početku i na kraju svake epizode u šeširu i ogrtaču, dimeći veliku cigaru po čemu je bio prepoznatljiv, on je zapravo bio i scenarista i reditelj ovih priča baziranih na tuđim literarnim predlošcima. Kao i u drugim antologijskim serijama, pojavljuje se veliki broj poznatih glumaca, kao što su Christopher Lee i Donald Pleasence, a tu je opet i Joan Collins.
Play lista:
Osim ovih, tu su i Wessex Tales, priče Thomasa Hardyija, koje su sve adaptirane za televiziju, posebno "Uvela ruka" ili The Withered Arm (1973) koja postoji cela na YouTube-u ali ne može da se prikači na sajtove. Radi se o veštičarenju ili slučajnosti, o dve žene od kojih su možda obe a svakako jedna, veštica. Vrlo zanimljiv obrt u BBC produkciji.
Slična tematika je i u epizodi Murrain antologijske serije Against the Crowd (ITV, 1975). Meštani jednog sela u savremeno doba okrivljuju svoju komšinicu za pomor koji je zadesio stoku:
Upozorenje radoznalima - A Warning to the Curious je adaptacija priče M.R. Jamesa, istoričara srednjeg veka i prorektora Itona i Kembridža, ali koji je najpoznatiji po svojim strašnim pričama koje su toliko ubedljive kao da je sam pisac bio u stanju da vidi pojave o kojima je pisao. U ovoj adaptaciji, Peter Vaughn glumi lovca na blago koji se sukobljava sa mračnim silama u potrazi za blagom. Britanci imaju tradiciju pričanja strašnih priča za Božić, pa tradicionalno tada prikazuju takve TV filmove snimljene posebno za tu priliku (‘A Ghost Story For Christmas’).
Glumac Robert Powell ovde priča priče M.R. Jamesa i potpuno drži pažnju:
Jedna od najboljih božićnih priča je The Stone Tape. Priča prati istraživački tim jedne kompanije koja pokušava da razvije novi medij za snimanje i u tom cilju se useljavaju u staru viktorijansku vilu čiji temelji potiču još iz saksonskog doba, i naravno, ukleta je. Kada to shvate, naučnici pokušavaju da svojom tehnologijom snime fenomen i da ga čak izazovu u pokušaju da ga snime, i to, naravno, postaje igračka plačka.
Peter O'Toole se pojavljuje u epizodi Banshee (1986) antologijske serije The Ray Bradbury Theater koja se prikazivala u Americi i Kanadi, na HBO, ali ovoga puta o natprirodnom fenomenu. Banshee je vila narikača koja se pojavljuje i kukanjem i vrištanjem najavljuje smrt člana porodice. Ovde se pojavljuje pred Peterovim vratima:
Wendy Hiller, velika dama britanske pozornice koja se tridesetih proslavila filmovima Major Barbara, I Know Where I'm Going i kao prva Eliza Doolitle u adaptaciji Pigmaliona Bernarda Šoa u kojoj je profesora Higginsa igrao Leslie Howard, do kraja života je ostala aktivna u pozorištu, na televiziji i na filmu i 1981. pojavljuje se kao gospođa Morison u filmu Miss Morrison's Ghosts o natprirodnom, ali istinitom događaju. Ili incidentu koji je delovao natprirodno. Naime, dve turistkinje iz Engleske u poseti Malom Trijanonu, dvorcu Marije Antoanete u Versaju, upadaju u vremenski procep i odjednom shvataju da oko sebe vide prave dvorjane i da su nekako otputovale unazad kroz vreme i našle se u dobu Marije Antoanete. Međutim, one nisu bile bilo ko, nego dve učiteljice sa Oksforda, pa su o tom fenomenu napisale knjigu. Zvale su se Charlotte Anne Moberly i Eleanor Jourdain a ovaj događaj je postao poznat kao Moberly–Jourdain incident. Žene su na osnovu sećanja uradile neku vrstu istraživanja po starim portretima i prepoznale dvorjane koje su videle svojim očima kao stvarne istorijske ličnosti koje su živele u Versaju u doba Marije Antoanete. Film je opet producirala Anglia za ITV.
The Mind Beyond je serija od šest epizoda iz 1976. i sve se mogu naći na YouTube-u. Svaka je zasebna i sve su dobre.
Da ne zaboravimo, Shades of Darkness (Granada, 1983-1986), predivno urađena serija od devet epizoda:
Leap in the Dark, još jedna u beskrajnom nizu antologijskih TV serija napravljena za BBC2 govori o natprirodnim fenomenima, a često kao dokudrama, kroz dramatizaciju i rekonstrukciju stvarnih događaja.
Mi smo imali jednu sličnu emisiju koja je išla jednom nedeljno, kasno uveče, ne sećam se kog dana, ali verovatno vikendom. Zvala se "U snu san" i vodili su je Jovan Pavliček, Drago Plečko, Dragana Katić i Nina Mudrinić. U raznim segmentima, emisija se bavila stvarno zabeleženim natprirodnim fenomenima i do nedavno je bilo teško naći bilo kakvog traga o njoj jer je verovatno obrisana kao i većina nekadašnjih emisija pošto su trake na kojima su snimane bile presnimavane novim materijalom. Koliko su svi bili lei i lepo govorili su dovoljni razlozi da žalimo za izgubljenim.
Za kraj, slično Ujka Silasu, po romanu ekscentrične britanske spisateljice Barbare Cartland koja spada u najprodavanije autore 20. veka, snimljen je TV film A Hazard of Hearts sa mlađanom Helenom Bonham Carter u glavnoj ulozi. Opet je u pitanju nasledstvo i nepromišljenost oca mlade junakinje koji na kraju zbog kockarskog duga gubi ćerku. Ekipa koju čine Christopher Plummer, Stewart Granger, Diana Rigg, Edward Fox (muž Joanne David iz gore pomenute adaptacije Rebeke sa Jeremy Brettom, njihova ćerka Emilia je glumila u TV adaptaciji Rebeke 1997. a glavnu mušku ulogu je tumačio Charles Dance), Eileen Atkins i Anna Massey (Žena Jeremy Bretta koja se pojavljuje u ulozi gospođe Denvers u gore pomenutoj adaptaciji Rebeke u kojoj on igra), pojačana je junakom koji spašava damu u nevolji a to je Marcus Gilbert koji isto to čini u Ujka Silasu. Nažalost, i on i Jane Lapotaire koja igra francusku guvernantu, preminuli su početkom ove godine.
Šta je Barbara Cartland, koja je Lady Diani bila maćeha-baka rekla nakon njene pogibije u pariskom tunelu? -"jedine knjige koje je Diana čitala bile su moje i to joj uopšte nije činilo dobra."
